Игор Јакшић председник Покрета Јака Србија официјелна страница. Прикључи се! Јакшићи

Јакшићи су били позната српска племићка породица.
Јакшићи су задивили Мађаре својим херојством у борби с Турцима,
тако да их је краљ Матија назвао „стубовима хришћанства“ и
даје им и угарску племићку титулу.

Родослов

Војвода Јакша Брежичић, војвода деспота Ђурђа Бранковића.
Стефан Јакшић (?-1489), оженио се Милицом
Дмитар Јакшић, млад умро.
Стефан Јакшић, оженио се Милицом, кћери војводе Милоша Белмужевића.
Марко Јакшић (?-1537), оженио се Поликсеном.
Стефан Јакшић
Јована Јакшић, 1536. удата за Михаила Бакића.
Јелисавета Јакшић, удата за Николу Доција.
Марија Јакшић, удата за Коломана Артандија.
Милица (Потенција) Јакшић, удата за Јована Кендефија.
Маргита Јакшић, удата за Божидара Паточија.
Схоластика Јакшић, удата за Владислава Зелемирија.
Ана Јакшић, удата за Гашпара Банфија, касније преудата
Јелена Јакшић, удата за деспота Јована Бранковића.
Ирина Јакшић, удата за Матију Херцеговића Косачу.
Дмитар Јакшић (?-1486), оженио се Јеленом
Ђорђе Јакшић
Војвода Јакша Брежичић
био је војсковођа српског деспота Ђурађа Бранковића. Као турски вазал деспот Ђурађ Бранковић био је приморан да пошаље своју војску и учествује у опсади Цариграда 1453. године. Тада је цар поручио деспоту да му пошаље хиљаду и пет стотина коња (тј. коњаника) према уговору о примирју, говорећи да хоће да крене у Караманову земљу. И тако је деспот отпремио војводу Јакшу Брежичића са хиљаду и пет стотина коња, не знајући каква је намера цара. А цар не говорећи никоме, пусти брзе коњанике ка Цариграду да бију, убијају кога год сретну све до самих опкопа. Онда је сам цар, приспевши са свом својом силом, опсео Цариград. Чувши то господин Јакша с оним људима што су од деспота били отправљени, хтедоше се вратити назад, али су били опоменути, ако би тако учинили, на путу би били уништени, зато су морали да иду ка Стамболу; па ипак наша помоћ није Турцима много помогла. Турски Султан Мехмед Други Освајач заузео је Цариград 1453. године чиме је престало да постоји хиљаду годишње Византијско царство.

Синови војводе Јакше,
Стеван и Дмитар Јакшић, из Јагодине, прешли су у Угарску са 1200 својих ратника, и добили су тамо 1464. године од угарског краља Матијенађлачко властелинство. Другом половином 15. века, на тлу Словачке, ратничким подвизима су се прославили многи српски великаши. Било је то време ратова угарских краљева против пољских и немачких владара. У бици код Кошица у саставу војске угарског краља Матије Корвина 1474. године прославио се војсковођа Дмитар Јакшић, јунак српских народних песама, који је поседовао десетине насеља у Поморишју. Скривен у шуми са коњичким одредом, уз велику ратну вештину и храброст, испресесао је непријатељску војску и притом освојио градове Хумане и Михаловце, које је држала војска пољског краља. Његов син Стефан се истакао храброшћу 1490. године када је у двобоју победио једног мегданџију, па се пољска војска повукла. Следеће године опет се код Кошица сукобиле пољска војске краља Алберта и угарског краља Владислава. Победи угарске војске допринели су српски одреди које су предводили војвода Милош Велмужевић и браћа Јакшићи.
У последњој бици коју је водио против Турака, Велмужевић је 1501. године био смртно рањен, а изгубио је и сина јединца. Написао је опоруку, којом је, у присуству калуђера Тимотија из Хиландара, имања доделио кћерци Милици, удатој за војводу Стефана Јакшића. Био је то први тестамент писан међу Србима у Угарској.
Српски деспот Вук Гргуревић Бранковић, војвода Дмитар Јакшић и његов син Јован као војсковође учествовали су у походима угарског краља Матије против Турака 1481. године у Србији у којима је хришћанска војска стигла до Крушевца. Војвода Јован Јакшић је командовао одредом који је ослободио Голубац. Приликом повлачења из Србије са војском се у два наврата повукло и око 110.000 Срба који су насељени у околини Темишвара. Војвода Дмитар Јакшић, враћајући се из Турске, где је био као посланик краљев код султана, је у близини Смедерева био напанут и тешко рањен. Од те ране је и умро 8. новембра 1486. године, док је Стефан умро 1489. године. Стефанов син Марко Јакшић учествовао је у бици на Мохачу 1526. године.