Geštalt psihoterapija je humanistički oblik psihoterapije koji naglašava ličnu odgovornost i koji se fokusira na iskustvo pojedinca u sadašnjem trenutku. Geštalt psihoterapijski pravac je samo jedan u nizu velikog broja psihoterapijskih pravaca. Ni bolji ni gori od ostalih, baš takav kakav jeste, izborio je svoje mesto među mnoštvom različitih, donekle sličnih, katkad suprotstavljenih, naizlged nespojivih terapijskih pravaca. Za izvestan broj ljudi, pa i za mene, postao je ne samo oruđe za rad, već i način postojanja, bivanja, stil života.

Geštalt (nemačka reč, koja se kod nas najčešće prevodi kao celina, sveukupnost, celovita forma), kao terapijski pravac, nastao je sredinom prošlog veka, zahvaljujući Frederiku Salomonu Perlsu, njegovoj ženi Lauri Posner Perls i Polu Gudmanu. U to vreme sasvim revolucionaran i nov, geštalt je bio i ostao spoj do tada postojećih teorijskih koncepata, ideja, psiholoških i filozofskih pravaca i disciplina. Međutim, geštalt terapija je veoma brzo postala jedinstven i autonoman pravac, koji na jedan drugačiji način objedinjuje postavke različitih pravaca kroz novu i autentičnu metodologiju i isti takav terapijski pristup.

Za sve one koji bi se nadalje rado upoznavali sa geštaltom, vredi napomenuti da je ovaj pravac, u osnovi:

- humanistički (okrenut čoveku, ljudskom, svesnom biću; naglasak je na celovitosti ličnosti i njenoj nesvodivosti na prost skup sastavnih delova)
- holistički (organizam u fiziološkom, psihološkom i socijalnom smislu može da funkcioniše samo kao celina)

- fenomenološki (usmeren na lični doživljaj stvarnosti u sada i ovde)
- egzistencijalistički (odnosi se na proces stalnog postajanja, ponovnog stvaranja i konstantnog otkrivanja sebe)
- dijaloški (dijalog je nešto što se radi, živi, doživljava, a ne priča o tome i analizira; Ljudski život pronalazi svoj smisao u odnosu)
- procesni (geštalt terapija je proces tokom koje se razvoj dešava u više faza i postepeno)
- zasnovan na teoriji polja (razumevanje ljudskog ponašanja unutar celokupnog psihološkog polja unutar kojeg osoba deluje, jer je ponašanje određeno ukupnom situacijom pojedinca koja je prisutna u trenutku javljanja tog ponašanja)