Description

Златиборска ботаничка баштица је место на коме се можете упознати са преко 50 самониклих биљака златиборског краја. Златиборска ботаничка баштица је пројекат који се реализује од 2000 године од стране Боривоја Шишовића- покретног жбуна, Србољуба Илића, и Жанке Жугић, под покровитељством Туристичке организације Златибора. Пројекат је замишљен као стална изложба преко 60 самониклих биљака Златибора. Посетиоци баште се могу упознати са богатим светом Златиборске флоре, сазнати о лековитим својствима појединих биљака, као и народна предања везана за њих. Такође, могу наручити чајеве и лековите препарате како од Покретног Жбуна, тако и са оближњег пулта Златиборске Ботаничке Баштице.

RECENT FACEBOOK POSTS

facebook.com

Photos from Златиборска Ботаничка Баштица's post

Дебела кока је данас омиљени лек у нашим градовима. Много се цени као народни лек против чира у желудцу. Чини се да је Београд центар одакле се унутрашњост снабдева расадом ове биљке, и одакле се добијају обавештења како биљку треба гајити и употребљавати. Узела је толико маха да се гаји и на гробљима. Биљка се врло лепо гаји и успева у лонцима, саксијама. Из градова се ова биљка све више шири по селима. Пореклом је из Кине и Јапана... Лишће је врло дебело, меснато и сочно, готово као у чуваркуће. Стабљике су праве и разгранате. Корен је дебео, сличан репи. Цвасти су велике, на врховима огранака, бело- ружичасте боје. Народ ову биљку назива још и овим именима: бабин тоболац, балан, бобика, бобовац, бобовњача, бобовујак, бобоњак, брадавњача, дебела кокошка, дебели лист, котолог, кравља сиса, подкисула, трава од ударца, тушћ, црњак, чирник, шуљевак. Текст преузет из књиге "Лечење лековитим биљем" др. Јована Туцакова.

facebook.com

Timeline Photos

Како сусед суседу "одведе" (украде) пчеле? Ниједна мирисна биљка не привлачи толико пчеле, а особито матицу, као Матичњак. Отуд му и то дивно име, матица се занесе и опије његовим мирисом. Наши старији пчелари то добро знају, па помоћу Матичњака на један архаичан, веома занимљив начин враћају рој пчела који је побегао на неко дрво. Искупе се укућани и лиснатим гранчицама матичњака ударају се по рукама да се ослободи мирис из матичњака, бацају воду и земљу и говоре, певајући ритуалне архаичне народне стихове: Мат', мат', мато, врати нам се, мато, добра наша мато, врати нам се, мато... Ето тако новаку и невештом пчелару вешт комшија одведе рој у своју кошницу- "Ко умије њему двије". Захваљујући веома сложеном саставу, матичњак делује на више органа...Матичњак је благ, добар и веома пријатан лек против надимања у органима за варење, против неуралгије, хистерије, гађења, повраћања и пролива... Текст преузет из књиге "Лечење лековитим биљем" др. Јована Туцакова.