Српски Отаџбински Фронт - Општински одбор Земун

ЕУ је великогермански пројекат, а наше начело: Хоћемо савез са Русијом

SRPSKA BRAĆO, VERUJEMO U VAS I U BOGA: Rusi sa Krima uputili poruku povodom Dana sećanja na...

Građani imaju moć

KAKO EPS OBRAČUNAVA UTROŠAK

Српски Отаџбински Фронт - Општински одбор Земун

Српски Отаџбински Фронт - Општински одбор Земун

Siniša Kovačević za Press: Patriotizam nikada ne može da izađe iz mode! 13.03.2016. • 08:40h • Press / Dušan Marić Siniša Kovačević, jedan od najznačajnijih savremenih srpskih dramskih pisaca, od ulaska u literaturu uvijek je u svojim djelima otvarao važne nacionalne i društvene teme, ali se odlučio za direktan politički angažman tek u zrelom dobu. Prije nekoliko godina pristupio je tada već opozicionoj Demokratskoj stranci Srbije i proveo određeni period u vrhu DSS-a. Kada su poslije povlačenja Vojislava Koštunice sa predsjedničke funkcije počela raslojavanja u ovoj opciji, početkom 2015. Kovačević je formirao Srpski otadžbinski front. SOF je opstao uprkos brojnim izazovima sa kojima je Kovačević bio suočen nakon pokušaja "puča" u režiji nekoliko najbližih saradnika. Uoči izbora u Srbiji, zakazanih za 24. april, ta stranka nastupiće na listi koalicije "Rodoljubi", koju SOF čini zajedno sa Istočnom alternativom Dragana Todorovića, Srpskom ligom Aleksandra Đurđeva i još nekoliko grupacija. Na početku intervjua za Press, Kovačević je odgovorio na naše interesovanje - otkud umjetnik u politici: --- Umjetnik u politici je isto što i advokat ili ljekar u politici. Logično je, valjda, da kad vidite da situacija ne valja, pokušate da pomognete svom narodu i državi. Uzgred, Čerčil je dobio Nobelovu nagradu za književnost, Regan je bio glumac, ali i najuspješniji američki predsjednik druge polovine 20. vijeka, Vaclav Havel i Arpad Genc proveli su Češku i Mađarsku kroz veoma težak period. Na kraju, više nego uspješni političari bili su i Nušić, Kočić, Andrić, Rakić i Dučić. Bavljenje politikom je i pitanje morala. Kako odgovoran čovjek može ravnodušno gledati propast društva u kojem živi? Godišnje umre 30.000 Srba više nego što ih se rodi. Isto toliko mladih i obrazovanih ode preko granice. Vlast zemlju vodi u potpuno pogrešnom pravcu. Prodaju se zemlja, voda i nebo. Logičnije pitanje bilo bi: šta ste do sada čekali? Šta ste htjeli reći izjavom da u normalnim zemljama "nema takvih prelaza u kojima, u političkom smislu, legnete kao mesar, a ujutro se probudite kao vegetarijanac"? ---Postoje moralni i politički standardi do kojih morate držati. Ne možete danas skidati bulevarsku tablu sa imenom Zorana Đinđića i stavljati onu sa imenom generala Mladića, a sutra se proglašavati Đinđićevim poštovaocem i nasljednikom. Ne možete zahtijevati od ljudi kolektivnu amneziju i negirati ono što ste do juče predstavljali, riječju i djelom, tražeći od njih da zaborave i dijelove vlastitih života. Oni koji su juče organizovali demonstracije sa smrtnim ishodima, zbog hapšenja Radovana Karadžića, danas pjevaju "Odu radosti". Zaborav, rođeni, ne može da se zasluži. Oproštaj može. Politiku ste nazvali "neophodnom količinom primijenjenog rodoljublja"? ---To je sveopšta definicija politike. Veliki Ciceron je rekao: "Nije pitanje šta Rim može da učini za tebe, nego šta ti možeš učiniti za Rim". Kasnije su tu sentenciju pripisali Kenediju. Tipično američki. Izjavili ste da je patriotizam elementarna ljudska emocija. --- Postoje četiri osnovne ljudske emocije, koje pripadaju takozvanom iracionalnom kontekstu: ljubav prema djetetu, prema roditeljima, partneru i otadžbini. Nijedna od tih silnih ljubavi nema racionalni predznak. Možda biste vi više voljeli da vam otac, umjesto što ore i kopa, sjedi u Akademiji nauka, bez mirisa "pelinkovca" i jeftinog duvana, ali to je vaš roditelj i ta je ljubav, načelno, bezuslovna. Tako je i sa otadžbinom. Čini se da su rodoljubi u Srbiji sve manje u modi, da to mjesto zauzimaju "evropske vrijednosti"? --- Bečki valcer, teget odijelo i ljubav prema otadžbini nikad ne mogu da izađu iz mode. A prihvatanje evropskih vrijednosti ne isključuje rodoljublje. Naprotiv. Samo morate praviti razliku između pripadanja evropskom kulturnom modelu i ulaska u velikogermansku državu zvanu EU. Razlika je ogromna. Srpski otadžbinski front, na čijem ste čelu, nedavno je pristupio koaliciji "Rodoljubi". Zbog čega? --- Sve što ne vidi sebe u evropskoj komfornoj grobnici za male narode, sve što ne vidi sebe među NATO dželatima, trebalo je da bude u jednoj koloni. Nažalost, prevladali su provincijalni primitivizam, sitnodušje i mali intelektualni potencijal srpskih političkih lidera sa takozvanog desnog pola. SOF se ujedinio, jer je to jedini put. Sujetna boranija to, nažalost, nije razumjela. Prije nekoliko dana Nenad Čanak je ponovo zatražio da se u Srbiji izvrši lustracija, pri čemu je jasno da cilja na tzv. patriotske snage. Zašto niko ne traži lustraciju izdajnika i plaćenika stranih obavještajnih službi? --- Lustracija je uvijek moralno problematična, jer se tu postavlja osnovno pitanje: ko će sutra lustrirati lustratore. Ozbiljni narodi i ozbiljni sistemi to rješavaju na drugačiji način. Što se tiče, kako vi kažete, izdajnika i plaćenih agenata stranih službi, pa valjda postoje organi zaduženi za to? Ili ne postoje? Mi smo država bez suvereniteta, lišena duhovne vertikale. Dio teritorije je pod direktnom okupacijom, u Beogradu se o svemu pitaju strani ambasadori. Politički vrh ove zemlje konja vezuje tamo gdje gazde sa Zapada kažu. Može li se ponovo dogoditi da poslije izbora u Srbiji, 24. aprila, u parlament ponovo uđu samo proevropske stranke? --- Politička anomalija da 50 procenata građana jedne zemlje nema svoje predstavnike u skupštini, nažalost, može da se ponovi, zato što je opet pobijedila nesloga i šićar. Kako kaže vaš veliki zemljak Branko Ćopić: "Znam ja nas..." Zašto je Rusija bolje rješenje od EU? --- Zato što u ovom istorijskom trenutku ne postoji nijedan razlog moralne provinijencije da ne budete sa Rusijom. Nisu Rusi upropastili Libiju, Egipat, Somaliju, Irak, Jemen, Siriju i Avganistan. Nisu iza Rusa ostali potoci krvi i razvaline bivših država, nego iza Amerikanaca i Evropljana. Nisu Rusi poslali milione u izbjeglištvo. Na strani Rusije su i ekonomski razlozi. Njoj možete prodati sve, svaku šljivu i svinju koju proizvedete od Leskovca do Laktaša, svaku flašu rakije ili teglu pekmeza. Ko to ne razumije ili je nedobronamjeran ili je glup. Zahvaljujući rijaliti-programima na televizijama, Srbija se pretvorila u jednu farmu skaradnosti i nemorala. Da li je u pitanju diktat medijskog tržišta ili diktat vlasti koja odvlači pažnju od sumorne stvarnosti? --- Prije će biti da je odgovor u drugom dijelu vašeg pitanja. Šta mislite o radu ministra kulture Ivana Tasovca? --- Sve najgore. Priznajem da sam prilikom njegovog imenovanja pomislio da je pravi čovjek došao na pravo mjesto. A onda su uslijedila razočaranja jedno za drugim i shvatanje da on svoj posao ne razumije. I ne zna. Gomila gluposti i gadosti, poput ukidanja nacionalnih penzija, držanja Narodnog pozorišta u ponižavajućem i pravno nevalidnom statusu, idiotski zakonski prijedlozi, izostanak strategije srpskog kulturnog modela, budžet za kulturu koji se mjeri promilima... Bili ste blizak saradnik Vojislava Koštunice. Kako objašnjavate njegovo povlačenje iz politike? --- On se iz politike povukao nakon velikog izbornog neuspjeha, kao što je to i red. Na šta ste mislili kad ste izjavili da nije imao sreće? --- Nije imao sreće zato što je u njegovom mandatu otišla Crna Gora, a Kosovo je proglasilo nezavisnost. Pravde radi, teško da bi to iko uspio da spriječi u tom istorijskom i filozofskom kontekstu. Kako danas ocjenjujete Slobodana Miloševića? --- Sa manje bijesa i više razumijevanja. Sirak tužni bez igdje ikoga. Prosto nije razumio na koju stranu je pao Berlinski zid. Nije shvatio da sa retorskom frazom može da izmijeni tok istorije. Na šta mislite? --- Zamislite da je na Gazimestanu umjesto sa "drugarice i drugovi", svoj govor počeo sa "dame i gospodo, Srbija će raspisati prve višestranačke izbore". To je ta ogromna odgovornost državnika. Šta mislite da je tada imao pravilne političke anticipacije u kojem smjeru bi otišli događaji? Uostalom, ni njega, ni Vučića, niko nije molio da se prihvate tih poduhvata. Kopali su i rukama i nogama da na tim mjestima budu. Nije život što i poljem preći, kaže veliki Boris Pasternak. Neumorni ste zagovornik odbrane Kosova. --- Kosovo i Metohija su kolijevka srpskog identiteta, države, jezika i crkve. Temelji kosovskih manastira su na plećima naših nerođenih sinova, a krstove na vrhovima kubeta drže naši mrtvi očevi. Kosovo je u državno-pravnom i otadžbinskom smislu isključivo i samo srpsko, ali zavičajno pripada i svim onim Albancima koji su tamo rađali djecu i sahranjivali roditelje. Da li je moguće istorijsko pomirenje dva naroda? --- Ono je neophodno i do njega je moguće doći samo razgovorom dva naroda. I tu ne smije biti ni moskovskih, ni vašingtonskih, ni briselskih posrednika. Pozvali ste Tomislava Nikolića da počne da se miješa u svoj posao? --- On je jedna tragikomična figura. Poštovanje funkcije predsjednika obavezuje me na pristojnost, zato neka odgovor izostane. Kako gledate na to što predsjednik republike sebi podiže zadužbinu u Bajčetini? --- Oduvijek je kod Srba postojao običaj da se grade pokajnice. Ja lično držim da bi bolje bilo da je napravio fabriku dugmadi i zaposlio osam mladih ljudi. Mislim da crkava ima dovoljno, toliko da ih i potapamo, a narod i djeca nam nedostaju. Kome biste, od bivših i aktuelnih političkih lidera, povjerili da vodi Srbiju? --- Nijednom! Milošević ili Đinđić? --- Premalo je Đinđić živio i vladao, tako da je komparativna analiza sa Miloševićem nemoguća. Meni lično, Đinđić je bio i draži i bliži. Tadić ili Vučić? --- Ni Tadić, ni Vučić. Kako ocjenjujete politiku Beograda prema KiM? --- U ovom trenutku srpska vlada nema politiku prema Kosovu i Metohiji. Ima neku kancelariju koja se bavi ničim i Albance sklone opstrukcijama, uz diskretno namigivanje i Amerike i EU. Bojim se da ni Evropa u ovom trenutku nema jasno vođenu političku misao kad je KiM u pitanju. Neka voćka sazri, otpašće sama, misle i Amerikanci i Evropljani. Bojim se da mi ne zatresemo drvo. Krajnji cilj je nezavisnost. Hajde da ovaj put vjerujemo Nikoliću. Branite nacionalne penzije za umjetnike, ali među njima bukvalno ima pjevaljki i ljudi sa trećerazrednim dometima. --- Pa valjda je trebalo napraviti mehanizam da ono što duva u zurle i njače po rijalitijima ne može da uđe u to čestito društvo. Ovako ste sa prljavom vodom bacili i dijete. Znate li kolike su penzije slobodnim umjetnicima pored čijih remek-djela prolazite u bibliotekama i muzejima? Bestidno male. Vi ste jedan od rijetkih nacionalista koji tvrdi da ne postoji opasnost od separatizma u Vojvodini. --- Separatizam u Vojvodini postoji, ali dok ogromna većina Vojvođana, pritom mislim i na one koji ne pripadaju našem narodu, u Beograd gleda kao u Jerusalim, nema mjesta strahu, ali ima oprezu. Možda bi se oni otcijepili, ali ne daju Sterija, Dositej, Đura Jakšić, Zmaj i Laza Kostić, ne daju Branko Radičević i Jovan Đorđević. Ne daju oni koji Srbiju doživljavaju kao svoj praprostor i vječitu maticu. Zašto se uopšte ne govori o bijeloj kugi, najvećem problemu srpske nacije? --- Ne znam, ali znam da ja ne propuštam nijednu priliku. I ovaj intervju je dokaz za to. Fridrih Niče kaže: "Kad nas nema, ničega nema." Umorni smo i stari kao narod, nemamo još mnogo vremena za oporavak. Mala država mora za kulturu da izdvaja koliko i za odbranu! Snimili ste "Sinovce", zanimljiv film o srpskoj ratničkoj tradiciji. Da li će biti još vaših filmova? --- Vjerujem da će ih biti još. Mlad sam još da batalim nešto što veoma volim i što znam da radim. Amerikanci su na svom genocidu nad Indijancima utemeljili cijelu filmsku industriju. U Hrvatskoj, koja baštini ustašku zločinačku ideologiju, godišnje se snimi na desetine filmova u kojima se prekrajaju novija istorija i karakter ratova od 1991. do 1995. godine. Zašto u Srbiji ima malo filmova o Prvom svjetskom ratu i ratovima devedesetih? --- Ovo je pitanje za Tasovca. Mala država mora za kulturu da izdvaja koliko i za odbranu. Da bi imala šta da brani. Ne možete odustati od pjesništva zato što nema tržišta i što se briljantni pjesnici štampaju u tiražu od 500 primjeraka. U Srbiji film i pozorište, literatura ili slikarstvo, opera i filharmonija, nikada neće biti profitabilni. Ali ne možemo zato da odustanemo od njih. Baš zato se ne smije odustati.

Гостовање Синише Ковачевића на ТВ Срећа, Сомбор

Текст Синише Ковачевића објављен у Нин-у 10.03.2016. САМОПРОГЛАШЕНИ СЛОЈ ИЗАБРАНИХ Елита за новог Бају Да ли је елита оно што аплаудира новом Баји на партијском конгресу, сатима, данима, недељама... Ено их, још су тамо, тапшу, такмиче се са Корејцима ко ће у Гинисову књигу...Или их је, можда, страх да престану. Одјекују сводови приватног театра, аплаудира се као ниједном тенору никада Да ли је елита онај самопроглашени слој богатих, бахатих, силиконизованих, моћних, или је пак елита онај високообразовани слој сваког друштва, који поред врхунске ерудиције има и подразумевајући осећај за правду. Друштвени слој са развијеним и истанчаним моралним нормама, са потребом да се проговори, учини, упозори, каже, па шта кошта нека кошта, попут чувеног професора Мише Ђурића који ће усред немачке окупације одбити да потпише један компромитујући документ, без обзира на то што га је готово целокупна тадашња београдска елита потписала, само зато што као професор етике не сме да ради ствари супротстављене сопственим моралним начелима, па нек буде шта ће бити, Бањица, Јајинци, свеједно. Или је елита оно што данас, проверено преверено борави у министарским и директорским кабинетима. Седи ли елита данас у парламенту или у зборници било које гимназије? Да ли је елита Никола Пашић, вуцибатина са највишим спомеником у престоници, зајечарски голотрбан, сиромашан као винско сирће, каснији већински акционар свих профитабилних српских рудокопа, од Бора до Врдника, укупно 172 концесије, власник девет троспратних ћошкова у ужем центру Београда, вечити епицентрум свих великих корупционашких афера, татек који своју децу у време солунског крволиптања богато жени и удаје, сместивши свог јединца у дебелу швајцарску, грчку или француску заветрину, или је елита несрећни Бранислав Нушић чији ће јединац погинути у том истом рату. И памтимо ли то време данас по Нушићевом или Пашићевом чињењу. По Госпођи министарки или по господину премијеру, по Нушићевом Посланику или по премијеровим посланицима склоним, попут њиховог лидера, брзом богаћењу, кратком памћењу и дугачким аплаузима. Да ли је елита Иво Лола Рибар, син предратног председника скупштине, који одлази у шуму са петокраком на челу, да гудури и вукодоли, и погине на концу за идеал, или је елита она врста људи са истанчаним смислом за практично, лукративно, лукративно, практично, практично...Идеали су једно, брате, али искључени мобилни је искључени мобилни. Нема твитовања, човече, а и ботокс све скупљи... Или је елита Глигорије Возаревић, из сремског Лежимира, који цео свој немали иметак из Пеште, Беча и Ујвидека сели у отомански Београд, јер су тамо браћа у ланцима и тамницама, дубљим и хладнијим од швапских, па у њему отвори библиотеку, читаоницу, штампарију, а да се у белом граду осећа као комбајн у Будви, да све што има завешта том истом Београду...Гроб му се не зна, крст који је подигао данас се више не зове Возаров него Црвени, споменика нема. Зато га има Баја Пашић. Подигло захвално потомство. Уосталом, није ни важно ко нас води, него куда нас води. Без обзира на то што је наш Баја сада заклети вегетаријанац, до синоћ клао јагањце. Још му крвава кецеља виси у шпајзу, како да не буде крвава, о њу је брисао нож и руке. Али сада је вегетаријанац! Јесте, али комплет ножева је и даље у алату и маљ за телад и машина за месо. Али сад једе само воће! Не једе, узме крвавицу кришом. Не узме! Узме. Не узме! Узме, виђен је. Уосталом, нека узме, важно је да се о томе не говори. Или је елита Иво Андрић који је због свог осећања правде и својих идеала гулио робију од Сплита до Кракова, готов да због својих поетичких и идеолошких премиса не напише ни Ћуприју, ни Травничку, ни Госпођицу, вољан да говори своју југословенску, младобосанску истину, урла, виче, спреман да умре на начин на који се данас прелази из странке у странку. Лако и без двоумице. Или је елита оно што уме да оћути. Због црне лимузине, са тамним стаклима, макар то била и „шкода“. Црно је, тебра, црно...јелда...Због отворених рачуна у периферијским бирцузима, ћевап је, тебра, ћевап, где год да се хасне. Или је елита Драгиша Васић, бескрајно даровит, ситуиран, формиран, који ће попут Лоле Рибара отићи у шуму. Додуше, ону другу шуму, али ипак шуму. Да брани Отаџбину. Или је елита оно што је до синоћ тукло црнце, палило крстове и носило беле одоре и зашиљене капуљаче а онда дошло кући, опрало крваву бејзбол палицу, ставило слику Мартина Лутера Кинга на зид, написало испод – ја имам сан – почело да репује и да жали што није рођено гараво. Или је елита оно што о томе неће да говори. Мудро ћути. Или безобзирно ћути. Беспризорно ћути. Огавно ћути. Увредљиво ћути. Одвратно ћути. Свако има право да се мења. Ајде, молим те. Говориш, напокон. Али нема право да вас поред тога што сте жртва тера да на себе преузмете и изглед кривца. И да се понашате као кривац. Мислите као кривац. Да вам спочитавају запаљене џамије и амбасаде још гарави од угарка које су додавали онима у првом реду. Или је елита Милан Ракић. Високопозиционирани чиновник у Министарству иностраних дела, виђен за будућег министра, унук двојице академика, етаблиран песник, полиглота, миљеник београдских салона и госпођица, који одједном нестаје нетрагом. Оде тек тако, на Проклетије, да четује, комитује, ослобађа Стару Србију...Из чиста мира. Ничим изазван, рекли би модерни познаваоци електронских медија...На викенд или два? Оде да остане годинама. Спреман да никада не напише ништа од онога што ће га направити великим песником. Или је елита оно што аплаудира новом Баји на партијском конгресу, сатима, данима, недељама...Ено их, још су тамо, тапшу, такмиче се са Корејцима ко ће у Гинисову књигу...Или их је можда, страх да престану. Одјекују сводови приватног театра, аплаудира се као ниједном тенору никада. Или је елита Сава Поповић Текелија, који све, од прве палате до последњег цвоњка, оставља саплеменицима и њиховој деци. Да сиротиња прогледа и научи. Да се има Позориште, Матица, Академија...Последњи сако нема џеп за новчаник. Или то ови нови латифундисти, који заједници нису оставили ни чесму, ни аутобуско стајалиште, не могу да разумеју. Или неће. Зато што је то, у историјском смислу до пре фртаљ сата, стајало иза пулта у свом илегалном видео-клубу, направљеном у отетим просторијама месне заједнице или продавало кокице испред зонских стадиона. Кокице, сусам, сусам...Па сусај брате. Данас су то латифундисти какав Дунђерски никада није био. Са десетинама хиљада хектара земље, купљене за тепсију деверике, власници националних телевизија, планина и река, банака и факултета, авиона и ауто-путева...Ко је рекао револуција, марш у ћошак, марво! Или је елита, кад смо већ код аутостраде, оно што ће сутра изместити Бубањ поток, да направи простор за шведске столаре. Да продају киндербете и полице за компот. То што ће у Новом Пазару због тога бити затворено пар десетина породичних фабрика одличног намештаја, није важно...Саборна црква као дипломатско обданиште, само мале корекције да направимо Народно позориште као шопинг мол. Или је елита оно што о томе разговетно ћути. И као да је са аспекта новог интернационализма важно где иде профит из белгијских, хрватских, грчких, словеначких, немачких тржних центара. Прави ли се од њега, од профита, обданиште у Параћину или Вараждину? Као вране на умирућем јелену. Кидај, сестро црна, док је још врућ, кљуцај, очи су најукусније. Уништи оно што производе, доведи своје , задужи их у Твојим банкама, под условом да могу да купују само Твоје, отми им Све, школовану децу, оранице, идентитет, питку воду, још ораница, све оранице...Чија њива, његови хлебови. Уосталом, нека раде као трактористи, комбајнери...Али то је земља њихових родитеља...Нема више тога. Модерно време не препознаје феномен личног или националног богатства. Уосталом, оно и није правилно распоређено. Шта ће Русима...Не, не, то се на нас не односи. Quod licet Jovi,non licet bovi. Take it or leavе iт. Комбајнер, тракториста, ето и магационер, мало ли је. Или је елита Васа Касапски, прави месар из Сремске Митровице, нек му је лака сремачка земља, светски рекордер у давању крви, ишао је да је даје кришом. Пре подне да у Митровици, после подне оде у Руму а у суботу у Земун. Волео човек људе. Или је елита оно што ће ноћас лећи као прасе а пробудити се спремно да се свађа да је соко. Чекајте, па ко ће онда бити крме? Зар није судбина и разлог постојања сваког прасета да се у једном тренутку закрмачи. А можда је баш у томе ствар. Ако постанеш крмак, чека те онај месар вегетаријанац, с почетка ове приче. Зато је боље бити соко. Сиви. Све док се не покуша да се полети. Некако, не иде. Колико год махали шункицама. Или док соко не пожели да кликне коју. Одаће га гроктање. Ма ко грокће, кликће соко! Како кога да питате, па питајте елиту. Кликће ли? Него шта него кликће.

Српски отаџбински фронт

ТВ Ваљево Плус - Синиша Ковачевић 4.03.2016.

Siniša Kovačević u emisiji Bez Cenzure, KTV. Tema : čija je naša Vojvodina?