Staračka dalekovidost Staračka dalekovidost nastaje kako se smanjuje sposobnost očnog mišića i sočiva da se napregne (akomodira) da bi se mogao fokusirati objekat blizak oku, tako je i vid na blizinu kod osoba posle 40–45 godina sve slabiji i teži. Usled toga se moraju koristiti naočare za rad čija dioptrija sa godinama postepeno raste. Ova dioptrija ne raste u nedogled, već oko 60-e godine dostiže maksimalnu dioptriju. Korekcija presbiopije može se vršiti na različite načine: 1. Naočarima za blizinu 2. Bifokalnim ili multifokalnim (progresivnim) naočarima 3. Multifokalnim mekim ili gas propusnim kontaktnim sočivima 4. Monovizijom 5. Laserskom intervencijom – monovizija 6. Ugradnjom intraokularnog multifokalnog sočiva u oko, koje se postavlja na mesto prirodnog sočiva

Suvo oko (Xerophthalmia) Suvo oko je stаnje u kome se u očima ne proizvodi dovoljno suzа ili suze nisu dovoljno kvаlitetne što uzrokuje jako neugodne tegobe. U početku, možete u oku osetiti ubadanje, oči postaju bolne i peku, a javlja se i zamućen vid. Često imate utisak kao da imate pesak u očima, a oči su osetljive na svetlost.

ASTIGMATIZAM je optička greška rožnjače. Rožnjača nejednake debljine nejednako prelama svetlost. Zraci se ne lome jednako, asferično, nego cilindrično ili torično. Na taj način stvara se više fokusa ispred ili iza mrežnjače i nastaje nejasna slika u tački jasnog vida. Ovo je najčešća optička greška oka i može biti samostalna ili udružena sa drugim optičkim greškama (kratkovidost, dalekovidost).

GLAUKOM (GLAUCOMA) je bolest povišenog očnog pritiska - IOP preko 21 mm Hg . Povišen IOP remeti normalan protok krvi na očnoj pozadini i ishranu vidnog živca uzrokujući njegovo postepeno oštećenje sa suženjem vidnog polja sve do slepila. Od njega boluje preko 100 miliona ljudi u svetu i on je i dan danas vodeći uzrok slepila. Oštećenje vida kod glaukoma je trajno i nepovratno, za razliku od katarakte kod koje takođe postoji zamagljenje vida, ali se ono hirurški izleči. Glaukom je skrivena i podmukla bolest koja sporo napreduje zato je važno otkriti bolest na vreme i lečenjem sprečitigubitak vida.Za ranu i brzu dijagnostiku glaukoma, postoje veoma precizni dijagnostički pregledi. Detaljan pregled je potreban: - između 35 i 40 godina (prvi pregled) - posle 40 godina ( na 2-3 godine) - posle 60 godina (na 1-2 godine).

Oči su ogledalo duše jer u njima piše da li je neko tužan, veseo, umoran ili ljut, ali iz njih može da se sazna mnogo i o opštem zdravstvenom stanju organizma. Nekada su promene i poremećaji toliko očigledni da se vide i golim okom, ali većina se ipak otkriva detaljnim pregledima očnog dna. Oštećenja očnog živca su nepopravljiva pa je jako bitno na vreme otkriti njihov uzrok Očno dno (fundus oculi) unutrašnji je deo oka koji se nalazi iza sočiva. Pregled očnog dna uključuje pregled staklastog tela, papile (početak vidnog živca), krvnih sudova, mrežnjače, makule (žute mrlje) i perifernih delova mrežnjače (retine). Veoma je pouzdan u otkrivanju promena u oku i poremećaja u organizmu. Pregledom očnog živca otkrivaju se oštećenja koja su posledica glaukoma (očnog pritiska), neuroloških bolesti kao što je multiplaskleroza, povreda, tumora na mozgu, promena u očnoj duplji i drugim okolnim strukturama. Posle 40. godine preventivne preglede treba raditi jednom godišnje.

Dalekovidost (Hipermetropija) Kod hipermetropije osovina oka je kratka u odnosu na njegovu moć prelamanja tako da se zraci, koji u oko dolaze paralelno, seku iza retine(mrežnjače),odnosno iza žute mrlje. Kod dalekovidosti je očna jabučica kraća, ili je rožnjača zaravnjenija, u odnosu na normalno oko. Optička korekcija hipermetropije vrši se pomoću sabirnih-konveksnih sočiva ili naočara, koja paralelne ili divergentne zrake dovode u oko kao konvergentne i na taj način omogućuju da se oni, umesto iza retine, seku na samoj retini. Prepisuju se najjača konveksna stakla da bi se na taj način savladala i latentna hipermetropija koja je bila prikrivena aktom akomodacije. Ovo je naročito važno da se učini kod mladih osoba gde je akomodacija jako razvijena.

Miopija (Kratkovidost) Kratkovidost ili miopija (myopia) je stanje kod koga zraci svetlosti padaju u fokus ispred mrežnjače (retine), umesto na nju, zbog čega kratkovidi žmirkaju, škilje pokušavajući da dobiju oštru sliku predmeta. Kratkovidi ljudi udaljene predmete vide zamućeno, a na blizu vide relativno dobro. Znak kratkovidosti je, dakle, nemogućnost jasnog gledanja udaljenih predmeta kao što je TV, tabla u učionici ili objekti ispred automobila pri vožnji. Kratkovidost pogađa ljude između 6 i 40 godina. Nakon 45. godine kratkovidost se smanjuje, tj. vid se poboljšava. Kratkovidost se rešava nošenjem naočara, kontaktnih sočiva ili hirurškim zahvatom.

Oko je najvažnije ljudsko čulo jer njime primamo 90% svih informacija iz okoline. Oko je parni organ, ovalnog je oblika, nalazi se u očnoj duplji i sastoji se od očne jabučice, koja je obavijena belom opnom- beonjačom. Beonjača je ujedno i spoljašnji sloj oka a na prednjem kraju je diferencirana u providnu strukturu- rožnjaču. Središnji sloj oka sastoji se iz: sudovnjače, dužice i cilijarnog mišića. Unutrašnji sloj oka je mrežnjača, koja je specifična po tome što jedino ona sadrži čulni epitel. Svako oko pokreće po tri para očnih mišića: dva para ravnih i jedan par kosih mišića. Oko ima i zaštitne i pomoćne delove, a to su: očni kapci, čijim se pokretanjem održava vlažnost očne jabučice, vežnjača, opna koja prekriva prednju površinu oka, suzne žlezde, koje izlučuju sekret, obrve, koje onemogućuju prodor znoja i nekih drugih štetnih čestica u oko, trepavice, koje sprečavaju ulazak čestica prašine u oko i mišići koji pokreću očnu jabučicu.

Optike Adzic