Tribina KO IZMISLI TAJ PUBERTET?! OŠ "Janko Veselinović", danas u 17 h Kaže meni jedna baka: „Ajoj, dijete, ko izmisli taj pubertet?! U moje vreme toga nije bilo, a sad sva deca odoše tamo!“ Mislim se nešto, u pravu je žena... U odnosu na današnje klince, mi k’o da nismo ni bili u pubertetu, je l’ da? Dragi roditelji starijih Jankovaca, dođite danas u 17 h da zajedno otkrijemo gde nam deca odlaze i šta se to sa njima zbiva!

Tribina IMAJU LI DECA UPUTSTVO ZA RUKOVANJE?! OŠ „Janko Veselinović“, danas u 17 h Au, ljudi, ala bi to bilo zgodno! Rodi se bebac, a za prstić zakačeno fino, detaljno uputstvo – ko, šta, kad, kako, zašto, koliko, odakle, dokle, pre čega šta, šta posle čega... Jaslice, vrtić, predškolsko, škola, opet škola... Ništa odokativno, ništa šacometrijski, sve po meri i u pravoj razmeri, po mogućstvu sve do fakulteta. Zadovoljstvo zagarantovano. Avaj. Ništa od toga – svi sve moramo sami, bebac i mi, pa kako se ko snađe, kako se kome zalomi. Dragi roditelji mlađih Jankovaca, dođite danas u OŠ „Janko Veselinović“ u 17 h na tribinu „Imaju li deca uputstvo za rukovanje?!“. Nije da se hvalim i neću vam reći koliko godina kasnije, ali – i ja dolazim iz te škole! Dođite da se snalazimo zajedno!

Edukacija za život – individualno, bračno i porodično savetovanje: • Lični rast i razvoj i lični problemi • Normalan razvoj deteta – kako znati da li sve u redu? • Otkrivanje razvojnih odstupanja, smetnji, poremećaja • Problemi vaspitanja: roditeljska bespomoćnost, razmaženost, bezobrazluci... • Problemi sa školom: motivacija, sposobnosti, radne navike, školski uspeh, ponašanje u školi, odnosi sa vršnjacmai; • Bračne nedoumice i konflikti; • Složili smo se da se ne slažemo: dileme pre razvoda, deca i razvod, roditeljska saradnja posle razvoda; Za više informacija pozovite 060 60 99 002

Ma, ta današnja deca... Malo mi je mnogo rečenica koje ovako počinju... Ej, odrasli svete, dosta je! Muljamo, eskiviramo, zataškavamo, bežimo od istine, tračarimo, odlažemo, lažemo, iskrivljujemo, okrivljujemo, pretpostavljamo, ne proveravamo, trčimo pred rudu, urlamo, nerviramo se, nemamo strpljenja, praskamo, ucenjujemo, durimo se, ne slušamo jedni druge, ulizujemo se, dosađujemo (se), mrzimo, pušimo, pijemo, psujemo, omalovažavamo, olajavamo, tražimo izgovore... Lepo je govorio pokojni Duško - roditelji tucite svoju decu kad vidite da liče na vas. Nije naš problem što je danas zabranjeno tući decu. Naš problem je što ne vidimo da naša deca liče na nas.

Samopouzdanje za poneti Nisam upoznala roditelja koji mi nije rekao za svoje dete – „Treba mu više samopouzdanja“. Kad bih nekako mogla da zapakujem samopouzdanje i prodajem ga po komadu, opasno bih se obogatila. Zagarantovani recept ne postoji, mada imam jedan predlog: hajde da gajimo dobru decu. Dobra deca zastanu na pešačkom prelazu i pogledaju levo-desno pre nego što pređu ulicu. Dobra deca govore „dobar dan“ i „hvala“. Dobra deca rade domaće zadatke bez (mnogo) podsećanja. Dobra deca raspreme svoju sobu (posle najviše jednog „Evosa'ću“). Dobra deca su odana svojim drugarima. Dobra deca ponekad pitaju roditelje: „Hej, je l' kod tebe sve u redu, dobro si? Je l' mogu nešto da ti pomognem?“ O greškama dobre dece roditelji saznaju od njih, ne od drugih ljudi. Roditelji koji traže načine a ne izgovore odgaje dobru decu. Dobra deca postanu dobri i samopouzdani ljudi. I svi postanemo stvarno bogati.

Rečenica koju ne treba izgovarati Jutros sam, skrolujući kroz vesti, prvi put ove godine naletela na reklamu za doček 2018. A tek ispratismo leto i vašar... Možda vi znate, gde mi to žurimo? Sve nam je na „jedva čekam...“ Jedva čekam da prođe, jedva čekam da dođe. Radna nedelja. Vrućina, kiša, sneg. Škola. Godišnji odmor. Letovanje. Rođendani, slava. Da se zaljubiš i da se odljubiš. Da se dete rodi. Da dete poraste. Kad bi mogao, naš rođeni život bi nam se upiškio od smeha. Kada stalno jedva čekaš – jedva živiš.

Objektivna stvarnost... Malo sutra. Spikerka: „Za vikend nas očekuje mestimično oblačno, pretežno sunčano, nešto hladnije vreme sa prosečnim temperaturama oko 20 stepeni i mogućim pljuskovima u nekim krajevima.“ Ona što je ustala na levu nogu: „Rekli su u prognozi, gotovo je sa letom.“ Onaj što mu se ne ide kod tašte na selo: „Za vikend najavljuju kišurinu, ne pada mi na pamet da mrdam iz kuće.“ Ona što za vikend ide na svadbu i hoće da obuče haljinu na bretele: „Jesi li lud, rekli su da će biti lepo za vikend?!“ Dežurni mračnjak: „Samo su potvrdili da smo načisto sj... klimu.“ Eto ti ga na. Hoćemo mir u svetu, dobre odnose u braku, kvalitetnu komunikaciju sa decom, slogu sa kolegama... A jednu jedinu vremensku prognozu svi čujemo različito. Zezne nas sopstvena perspektiva stvarnosti.

Korisna znanja za đake prvake - Znati put do svoje učionice (da se ne bi uplašili i lutali kao Alisa u Zemlji Čuda). - Znati da se učiteljici kaže Vi, iako je jedna (da ne bi pomislila da su nevaspitani). - Znati kako se jede jabuka sa korom, neiseckana (da ne bi ostali gladni, a mame se ljutile što je zdravo voće ostalo u rancu). - Znati imena drugara iz razreda (da ne bi ćutali i čekali da se neko seti njihovog). - Znati kako se pravilno drži olovka (da posle škole ne bi bolela ruka). - Znati gde je školski WC i kako se briše guza (da ne bi...).

Septembarsko pismo Po pravilu, meni septembar miriše na knjige, ganc-nove sveske i u špic zarezane olovke. Draga deco, želim vam učitelje, nastavnike i profesore koji će da vas nauče da se radujete znanju. Želim vam sjajne drugare, one zbog kojih će škola biti lakša i lepša nego što zaista jeste. Želim vam roditelje koji znaju da se na greškama uči. Želim vam školu koja će da raste sa vama. Dragi roditelji, želim vam decu sa radnim navikama i učitelje pune razumevanja. Dragi učitelji, želim vam vredne i odgovorne učenike, razumne roditelje učenika i veće plate. Vraćamo se u školu. Srećno nam svima.

Dragi roditelji, Gledajte i slušajte svoju decu. Tako da ih stvarno vidite i čujete.

Masteri i bankomati Nije me bilo ovih dana, bar ne ovde. Prošla sam kroz jednu divnu avanturu i postala ponosni nosilac diplome mastera neurolingvističkog programiranja, u prvoj grupi NLP mastera Psihopolis instituta, koju je dve godine vodila i trenirala Maja Pavlov. U vezi s tim... Zamislite da imate jedan bankomat. Taj bankomat vam svakog dana isporuči tačno 86 400 dinara, samo vama. Ima jedna caka: morate da ih potrošite za jedan dan. Ne možete da štedite, da stavljate u stranu, za posle – morate da potrošite. Šta biste sve radili? Lepši stan, uređivanje kuće, dobar i pouzdan auto, posao koji oduvek sanjate, otplata kredita, sitnice i krupnice koje deca žele, letovanja i zimovanja sa pet zvezdica, put oko sveta... Ne nužno tim redom – sve ono što odavno želite i ono što niste ni znali da želite... Vreme je jedini resurs koji nikako ne možete nadoknaditi, a vi svakog dana dobijete tačno 86 400 sekundi koje treba da potrošite. Zato, nastavite da želite. Želje postaju odluke, odluke se pretvaraju u planove, planovi vode do cilja. Verujte, ako može jedno, mogu svi.

VIŠE od života

Trud se po pravilu isplati. Posebno roditeljski.