Галерија Центра за културу "Градац" Рашка Галеријска делатност у Рашки, свој систематски организован облик добила је тек на самом крају 20. века када, почетком 1996. године, овом делатношћу почиње да се бави Центар за културу, образовање и информисање „Градац“. Од тада до данас, у за то посебно намењеном простору, организовано је преко 300 изложби.
Пресудан моменат за формирање Галерије Центра за културу „Градац“ десио се пресељењем библиотеке и управе Центра 1995. године у санирани и адаптирани простор куће Курсилића, у Ибарској улици бр.6, у Рашки, подигнуте крајем 19. века. Ова кућа је 1988. године проглашена културним добром и пројектом санације и адаптације опредељена за Завичајни музеј.
Центар је на располагању имао и подрумску просторију величине 70 м2, засвођену са четири лука, која се, изложбом Милића од Мачве, маја 1995. године, показала веома прикладном за одржавање ликовних изложби.
У Центру је убрзо препозната могућност развоја нове делатности па је за потребе Галерије именован и Савет који су чинили: Ђорђе Кадијевић, историчар уметности и ликовни критичар из Београда, Алекса Арсовић, сликар из Београда, односно Рашке, Хаџи Сретен Вујанац и Милован Крчмар, сликари из Рашке и Милојко Милићевић, уредник културног програма у Центру за културу „Градац“.
Управни одбор Центра је сваке четврте године освежавао Савет Галерије новим члановима, тако да су кроз њега прошли још: Џенгис Реџепагић, академски сликар из Новог Пазара, Весна Михаиловић, академски сликар из Рашке, Милинко Ристовић, сликар из Рашке, Миленко Баловић, магистар вајарства из Рашке, Миљан Недељковић и Горан Трајковић, дипломирани графички дизајнери из Рашке и Мирон Мутаовић, академски сликар из Београда.

У складу са чињеницом да Центар у првим годинама функционисања Галерије није имао јаснију визију њене програмске оријентације, годишњи план изложби није био чврсто конципиран. Изложбе су више биле базиране на предлозима појединих чланова Савета, као и сарадника из Културног центра у Новом Пазару и Историјског архива из Краљева.
У том смислу издвајила су се три типа изложби: самосталне, колективне и архивско-документарне. Могућа је и њихова даља подела, при чему у групу самосталних спадају изложбе локалних уметника и изложбе уметника из ближег и ширег окружења, док се колективне изложбе могу поделити на дечје изложбе предшколског и школског узраста и класичне колективне, односно заједничке изложбе више од три уметника, у које спадају поставке разних ликовних колонија и уметничких удружења.

(Најбројнију групу чине самосталне изложбе уметника, преко 200, а међу њима изложбе уметника из 22 града у Србији, и неколико градова из Црне Горе, Републике Српске и Хрватске, као и одређени број уметника који, осим у Србији, живе и раде у иностранству. Готово половина од укупног броја ових изложби дошла је из Београда, остале из Новог Сада, Ниша, Крагујевца, Крушевца, Краљева и Новог Пазара. Самосталне изложбе је у овом периоду остварило је и 23 уметника из Рашке, што потврђује намеру Галерије да афирмише домаће уметнике. Образовна структура уметника који су самостално излагали у Рашки показује да преко 70% њих има академско образовање, а није мали број ни оних који су професори на ликовним академијама у Србији. То је још један податак који говори о квалитету виђених изложбених поставки у Галерији Центра за културу „Градац“.