Timeline Photos

Dok čitam ovu misao, razmišljam o tome kako je sve stvar mere, čini mi se da je to Aristotel uočio... Ponekad brigom o drugima skrivamo naše nezadovoljstvo, prazninu koja bi postala vidljiva kad bi se odrekli te brige. A ponekad je sreća upravo u tim obzirima, koji idu pravo iz srca, poput brige o malom detetu...nevolja može da nastane onda kad brinemo o nekom ko je odavno odrastao, a mi mu svojom brigom ne dopušamo da postane odgovoran za sebe. Ne dajemo mu da postoji njegovo "ja", nezavisno od nas. Ne možemo se odreći obzira prema drugima, ali je opasno kad oni prerastu obzire prema sebi...a to obično nastane u situacijama kad u odnosu sa drugom osobom više postojimo kao "mi" a gotovo uopšte ne kao "ja". Taj mali prostor, taj mali obzir prema sebi, to slatko samovanje, suštinsko je za srecu...na kraju, i za srećnije "mi". Biljana Ćulafić

Modus Vivendi psihoterapijsko savetovaliste

Život po sebi donosi mnogo radosti ali i mnogo izazova, dilema i teškoća, i smatram da je njih najefikasnije rešavati kroz terapeutski razgovor, koji vodi sistemski porodični terapeut. Takav razgovor, u bezbednom, poverljivom i podržavajućem prostoru, oplemenjuje klijente i njihove odnose sa drugima. Ja sam Biljana Ćulafić, diplomirani sam pedagog i sistemski porodični terapeut (pod supervizijom). Iza sebe imam 12 godina efikasnog i inovativnog, na klijenta usmerenog vaspitnog i terapeutskog iskustva rada sa decom i odraslima na raznovrsnim problemima. Pomoći ću vam da lakše savladate vaše teškoće i učinite vaš život lepšim. Moj pristup je sistemski, egzistencijalistički i integrativni. Sistemski znači da se u terapiji bavim međuljudskim odnosima, i to pre svega odnosima klijenta u porodici, sa prijateljima i svim ljudima koji su za njega značajni. Kvalitetni odnosi sa drugima donose nam osećaj da smo prepoznati kao vredna ljudska bića, da smo voljeni i da smo važni. Kada takvi odnosi izostanu, a prevagu odnesu oni loši – javlja se prostor za rad na poboljšanju tih odnosa. Zastupam stav da je život po sebi izazov i daje nam “zadatak” da ga svakodnevno osmišljavamo, i niko nije lišen dilema, strahova i zadataka koje život pred svakog čoveka postavlja, te smatram da nam u tim životnim dilemama veliku pomoć i mogućnost za promene može pružiti terapijski razgovor, to jest odnos koji se stvara između terapeuta i klijenta. Zato je moj pristup suštinski egzistencijalistički. U svom radu koristim tehnike i ideje iz drugih terapija, iza sebe imam i dve godine edukacije iz psihodrame i različite edukacije iz raznih drugih pravaca; zato je moj pristup integrativan, jer u terapiji usmeravam i na emocije klijenta, i na uverenja, i na ponašanje (verbalno i neverbalno), i naravno - na odnose koje klijent gradi sa drugima. Sistemska terapija je namenjena pojedincima, parovima, porodicama i deci kojima je potrebna terapijska podrška kako bi razrešili neku teškoću ili dilemu, sagledali svoje odnose s drugima, prevazišli osećaj neizvesnosti, i druga teška osećanja, parovima koji su nezadovoljni vezom ili brakom (česte svađe, nedostatak dobre komunikacije, nedostatak bliskosti sa partnerom, postojanje afere…), porodicama u kojima postoje teškoće u roditeljskoj sferi i ponašanju dece, porodicama u procesu i nakon razvoda, porodicama i osobama u procesu tugovanja (gubitak bliske osobe), porodicama u procesu tranzicije (predbračno savetovanje, trudnoća, prihvatanje novog člana porodice, adolescencija, školski neuspeh, starost roditelja, bolest nekog člana porodice), osobama koje su usamljene i imaju teškoće u uspostavljanju veza, osobama koje su preživele traumu (incest, nasilje, zanemarivanje, učešće u ratu), osobama sa poremećajima ishrane i nedostatkom motivacije za regulisanje telesne težine. Ponekad je teško doneti odluku da se započne terapija, ili osobi nije jasno šta ona podrazumeva, koliko terapija traje, pa je u tom slučaju najbolje da me pozovete lično na telefon: 060 333 93 63, ili možete napisati pismo sa pitanjem na mail: biljana.modusvivendi@gmail.com Sistemska porodična terapija se odvija jednom nedeljno, uvek u isto vreme, traje 60 minuta i garantovana je potpuna diskrecija. Jedan sastanak košta 2000 dinara (17 evra). Terapija se može odvijati i putem skajpa sa klijentima koji žive van Beograda i Srbije, a moguće ju je održavati i na engleskom jeziku. Skype adresa: Modus Vivendi Savetovaliste

Timeline Photos

Razmišljam o tome kako su i reči jedan vid - dela. Jeste li uočili kako se ozari lice čoveka ili deteta kome kažete da ga volite? Izraz "preći sa reči na dela" smislio je prevaren čovek, koji je osetio prizvuk neistine u nečijim rečima....ali zapravo, da su reči moćno delo znaju najbolje psihoterapeuti, ali i svi oni ljudi koji su svojim rečima dali podršku drugima. A kad se setimo samo svih onih knjiga koje smo pročitali...ne kaže se bez razloga "književno delo". Da, reči mogu biti moćna dela! Zato, birajmo reči pažljivo i uvek sa ciljem podrške ljudskog dostojanstva, u ime ljubavi i humanosti. Biljana Ćulafić

What is Addiction? [Gabor Maté]

Teško je doći do samog uzroka problema zavisnosti, posebno ako znamo koliko je složeno ljudsko ponašanje (uvek se setim one popularne "činjenice", zapravo zamene teze da ljudi koriste mozak samo 2%...zapravo, svako koristi mozak 100%, ali naučnici o radu mozga znaju samo 2%). Ipak, čini se da je Gabor Mate došao do suštine zavisnosti od psihoaktivnih supstanci - iza svega krije se bol, više psihička nego fizička. Uostalom, svaki čovek koji je imao iskustvo traume, bilo da je ona nasilna ili seksualna ili da je reč o čistom zanemarivanju - zna koliko je teško doživeti takvu bol i koliko je teško suočiti se s njim. Ne posegnu svi za flašom, ne posegnu svi za tabletama... ali svi bi voleli da bar na tren pobegnu od bola. Bežanjem od njega beži se i od bolnog dela sebe, ali oni koji od njega pobegnu, kroz potiskivanje ili ignorisanje, postaju otuđeni i od sebe. Ovaj video ne bi bio tako dobar da se bavi samo traumom, on se bavi i izlečenjem. Jeste teško suočiti se sa bolom, ali je uvek lakše kroz empatiju. Štaviše, čini mi se da je to jedini način. Zato ljudi toliko cene prijatelje: pred njima mogu biti ono što jesu: tužni, razočarani i čak očajni. Jer, tek prepoznavanjem i priznavanjem teških osećanja od strane značajnih drugih, ona postaju nešto stvarno, ali i nešto što nije "zakočeno", nego nešto promenljivo i prolazno. Zajedno, kroz dobre odnose sa drugima koje gradimo možemo mnogo...prevazići bol i traumu i transformisati je u jedno teško ali značajno iskustvo, koje nas smešta u istu ravan s drugim ljudima, a nikako ispod njih! Biljana Ćulafić

Timeline Photos

Uverenja su nešto što oblikuje svaku našu akciju, zato je veoma važno verovati u sebe i svoje snage. Čovek često misli da kod sebe može mnogo da promeni, ali nije tako uveren u ideju da i drugi mogu da se promene. Zapravo, pomene su uvek uzajamne, i mi sami iz drugih izvlačimo sve ono dobro, ali nažalost i ono loše. Korisno je i o sebi i o drugima razmišljati tako da smo sposobni na promene. Zajedno možemo mnogo, gradeći odnose u kojima se svi možemo osećati kao uvaženi, aktivni i kreativni ljudi! I naravno, verujem u promenu drugih jer sam se uverila da je mnogo snage u ljudima koji žele da učine svoj život ispunjenijim i lepšim! Biljana Ćulafić

Timeline Photos

Dok čitam jedan tekst porodičnog terapeuta Džozefa Mikućija, jedna rečenica deluje kao malo prosvetljenje: "Samo zato što je soba puna emocija ne znači da su ljudi zaista povezani. " Štaviše, čini mi se da soba puna osećanja poput ljutnje i tuge, koje se ispoljavaju kroz svađu i optužbe samo govori o tome koliko se ljudi ne razumeju i koliko ne umeju da se čuju. Setim se naše narodne: "Što je šuplje, to i zveči". Često čujem tokom terapije: "Dala sam sve od sebe", a onda, na individualnom razgovoru čujem i drugu stranu: "Dao sam sve od sebe, istrošio sam se u tom odnosu". Dakle, ne možemo reći da emocije nisu postojale, ne možemo reći da nije postojala dobra volja i ljubav na početku, ali je nekako prevadala loša priča, o "meni" kao dobrom liku, i drugom kao lošem. Ovde asociram na jednu anegdotu odvažnog Salvadora Minućina, koji bi u takvim prilikama rekao supružnicima, obrativši se značajno jednom od njih: "Ti si u pravu!"... i onda taj "mučenik" odahne - odneo je pobedu, pa da - on je moralni pobednik! Ali Minućin nastavlja, okrećući se i ženi: "I ti si u pravu". I ona je ohrabrena, ali se pita: u čemu je fora? A Minućin nastavlja: "Oboje ste u pravu, a cena vašeg 'u pravu' je vaš loš život! E sad, važno je istražiti kako bi drugačije mogli da ispričate ovu priču, kako biste zajedno živeli jedan dobar život" (Ovu poslednje sam sama ubacila, a mislim da se Minućin ne bi naljutio što sam mu ovu rečenicu pripisala, možda bi samo rekao, u svom legendarnom stilu: "Ostavio bi ih koleginice da se još malo peku na sopstvenoj vatri, možda bi izašao sa seanse na minut-dva da vidim da li će konačno početi da razgovaraju"). Biljana Ćulafić

Timeline Photos

Ipak, ljudi ostaju u lošim vezama, birajući da postanu "oštećeni" pre nego preplavljeni strahom od samoće. Samo što i u "vezi" čovek može biti vrlo usamljen i izolovan (da se oseća "bez veze"), dok onaj ko je sam - može mnogo jače biti povezan i sa svojim osećanjima, kao i sa drugim ljudima. Zašto je to tako? To nije za osudu, to je prosto deo ljudske prirode i evolucije, jer osećaj sigurnosti prehodi individualizaciji. To je najbolje znao Karl Vitaker. Međutim, on predviđa i krizu "lošeg života" kad se osoba budi i kaže: "Ovo nisam ja, i ova osoba pored mene nije za mene, i ovaj posao nije za mene...". Tako je svaka kriza poziv za promenu, izazov pre nego pretnja. Za čoveka ipak može biti daleko smislenije ako izabere neizvesnost i anksioznost koju ona nosi, pre nego ogavan osećaj sigurnosti u kome je jedino siguran protraćen zivot.

Timeline Photos

Kako zaista izgleda podizati dijete sa kašnjenjem u govoru

Tekst je odlican, jer pokazuje ono sto se zaista svakom može dogoditi...uzimamo zdravo za gotovo naše zdravlje i zdravlje naših bliznjih, sve do časa kada nas život opomene da neće sve biti onako kako smo očekivali...Na tim mestima čovek pokazuje koliko je čovek, kada pokuša da razume onoga ko ima problem ili je bolestan. I onda, u takvim situacijama, zajedno možemo mnogo, možemo pokušati proširiti naša ograničenja, kao i srce. Ovaj tekst je tako jednostavan ali dragocen, i približio nas je razumevanju porodica čiji članovi imaju razvojne probleme.

Timeline Photos

"Ljudi vole da su interakciji sa drugima, uzbuđuje ih davanje i primaje direktne povratne informacije, čeznu da saznaju kako ih drugi vide, žele da odbace svoje fasade i ostvare bliskost". Mada je Irvin Jalom ovo naveo u kontekstu ljudi koji su aktivni učesnici psihoterapije, ipak imamo utisak da je ova potreba za interakcijom među ljudima sama suština čoveka, gotovo svakog čoveka... u svakome od nas nalazi se želja da se sretne sa osobama sa kojima može biti potpuno otvoren, sa kojima neće započeti "igrice" i sa kojima neće biti samo persona, skrojena po društvenim stanarima, sa kojima zapravo možemo biti takvi kakvi smo, nesavršeni...jer, niko zapravo ne voli "savršene osobe", zato što svako zna, za sebe, da ni sam nije savršen i da je mnogo slojevitiji od svakog opisa "društveno poželjne" osobe. Zajedno možemo mnogo, ako pristanemo na iskrenost u odnosima s drugima.

Bride Was Paralyzed But Determined, Shocks Guests With Her Wedding Day Surprise, Leaving Everyone In Tears.

Život je borba, posebno za ljude kojima je zdravlje ugroženo...ali i oni koji se bore za svoje zdravlje ne bi to mogli bez ljudi koji ih vole i privataju zbog onoga sto suštinski jesu...a deo njihovog identiteta jeste i zdravstveni problem...zajedno, u ljubavi, ljudi dobijaju snagu da izdrže svoje nevolje...i onda uspevaju i da prošire svoje mogućnosti, na trnovitom putu života. Zajedno, u odnosu ljubavi, ljudi mogu mnogo!