Centar za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu
Description
Centar za naučnoistraživački rad Srpske akademije nauka i umetnosti i Univerziteta u Nišu Srpska akademija nauka i umetnosti i Univerzitet u Nišu osnovali su Centar za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu. Predsedništvo Akademije i Skupština Univerziteta u Nišu doneli su Odluku o osnivanju Centra za naučna istraživanja SANU i Univerziteta u Nišu, u Beogradu, 18. decembra 1990. godine.
Centar ima status naučne organizacione jedinice, bez svojstva pravnog lica, a svoju delatnost ostvaruje u okviru delatnosti, prava i obaveza Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), uređenih Zakonom o Srpskoj akademiji nauka i umetnosti i Statutom SANU, i Univerziteta u Nišu (Univerzitet), uređenih Zakonom o visokom obrazovanju i Statutom Univerziteta. Centar obavlja delatnost u sedištu Univerziteta.
Delatnost Centra je uređena Ugovorom o regulisanju međusobnih odnosa između SANU i Univerziteta i Pravilnikom o radu Centra. U cilju širenja nauke i usmeravanja i planiranja naučnog i tehnološkog razvoja na teritoriji Republike Srbije delatnost Centra se odnosi na:
organizovanje i obavljanje naučnih istraživanja od značaja za društveni, ekonomski i kulturni razvoj zemlje;
razmatranja stanja u oblasti nauke i umetnosti na području južne i istočne Srbije, kao i u Republici Srbiji, i davanje državnim i drugim organima i organizacijama, po svojoj inicijativi ili na njihov zahtev, predloga i mišljenja o unapređenju nauke, organizaciji naučnog rada, odnosno umetnosti i obrazovanja, kao i primeni dostignuća savremene nauke i umetnosti;
učestvovanje u utvrđivanju programa naučnog rada, razvoja kulturnih i umetničkih delatnosti i obrazovanja na području sedišta Univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu;
učestvovanje u usaglašavanju programa rada Centra s programima ustanova i organizacija iz oblasti nauke i kulture na području regiona;
staranje o razvoju naučnog i umetničkog podmlatka i pomaganja u usavršavanju naučnika i umetnika na području sedišta Univerziteta i fakulteta u njegovom sastavu;
skupljanje, sređivanje i proučavanje građe iz oblasti nauke i umetnosti, na području regiona; izdavanje stalnih i povremeni publikacija iz oblasti nauke, kulture i umetnosti i razmenjivanje sa organizacijama i ustanovama u zemlji i inostranstvu i vršenja njegove prodaje; organizovanje naučnih skupova, savetovanja i drugih oblika rada naučnika i umetnika iz zemlje i inostranstva;
saradnja sa naučnim, kulturnim, privrednim i stručnim organizacijama i ustanovama u zemlji i inostranstvu;
obavljanje i drugih poslova koje SANU i Univerzitet povere Centru. Odluke o načinu obavljanja ovih delanosti donosi rukovodsvto Centra. Sredstva za obavljanje delatnosti Centra obezbeđuju se, na godišnjem nivou, iz sredstava Fonda za naučna istraživanja SANU, iz sredstava Univerziteta i iz drugih sredstava u skladu sa zakonom.
Tell your friends
RECENT FACEBOOK POSTS
facebook.comУ петак, 16. септембра, у 11 часова, у Великој сали Универзитета у Нишу, свечано ће бити отворен Огранак Српске академије наука и уметности у Нишу. О Огранку САНУ у Нишу говориће: -академик Владимир Костић,председник Српске академије наука и уметности, -проф. др Драган Антић, ректор Универзитета у Нишу, -господин Дарко Булатовић, градоначелник Ниша, -академик Градимир Миловановић, управник Центра за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу. Оснивање Огранка САНУ у Нишу један је од најзначајнијих догађаја у историји институционализације научнога и уметничкога рада и стваралаштва у овоме делу наше земље.
Litera
ЈАВНO ПРЕДАВАЊE: Проф. арх. Слободан Данко Сeлинкић Универзитет у Новом Саду РИМСКИ ВИДОВДАНСКИ ХРАМОВИ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ: ЗАБОРАВЉЕНА АРХИТЕКТУРА ПАВИЉОНА „СРБИЈА“ Понедељак, 6. јун 2016, 18 сати Универзитет у Нишу, Универзитетски трг 2 Мултимедијална сала, бр. 8, приземље
III program Radio Beograda - 97.6 FM
Večeras u 22:20 na Trećem programu Radio Beograda biće emitovan snimak izlaganja "Zašto nam je potrebno humanističko obrazovanje?" dr Dragana Žunića, zamenika upravnika Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu. Izlaganje je zabeleženo 10. maja na naučnom skupu "Čovek i savremenost" u organizaciji Srpskog fillozofskog društva.
Субота, 28. мај, 2016. године Универзитет у Нишу Ниш, Универзитетски трг 2 Мултимедијална сала, приземље, бр. 8, 11 сати Научни скуп: ГЛОБАЛНИ И РЕГИОНАЛНИ АСПЕКТИ МИГРАНТСКЕ КРИЗЕ И ДРУШТВЕНЕ ПОСЛЕДИЦЕ ОДЛИВА МОЗГОВА ПО РАЗВОЈ СРБИЈЕ И БАЛКАНА Универзитет у Нишу Центар за научноистраживачки рад САНУ и Универзитета у Нишу Филозофски факултет Универзитета у Нишу
III program Radio Beograda - 97.6 FM
Snimak predavanja dr Zorana Dimića "Obrazovanje za građanina i obrazovanje za stručnjaka", održanog u okviru ciklusa "Zašto nam je potrebno humanističko obrazovanje" u organizaciji Centra za naučnoistraživački rad SANU i Univerziteta u Nišu, biće emitovan večeras na Trećem programu Radio Beograda.
Циклус јавних предавања "Зашто нам је потребно хуманистичко образовање?" Предавање: "Срж социологије, интелигенција и настава социологије" ДР ДРАГОЉУБ ЂОРЂЕВИЋ Универзитет у Нишу, Машински факултет Среда, 18. мај 2016, 18 сати Универзитет у Нишу, Универзитетски трг 2 Мултимедијална сала, бр. 8, приземље
Ciklus javnih predavanja: ZAŠTO NAM JE POTREBNO HUMANISTIČKO OBRAZOVANJE? Dr Ljubiša Mitrović profesor emeritus, Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet "Zašto su sociologija i globologija potrebne kao studije na savremenom univerzitetu? Univerzitet u Nišu Univerzitetski trg 2 Utorak, 10. maj 2016, 18 sati Multimedijalna sala, br 8, prizemlje
УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ ЦЕНТАР ЗА НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД САНУ И УНИВЕРЗИТЕТА У НИШУ УДРУЖЕЊЕ ГРАЂАНА „ЛИТЕРА“ НИШ Промоција зборника радова "ЖЕНЕ, РАТ, УМЕТНОСТ" Др Ваља Седефчева, рецензент Сава Стаменковић, приређивач Јелена Младеновић, приређивач Среда, 4. мај 2016, 18 сати Универзитет у Нишу, Универзитетски трг 2 Мултимедијална сала, бр. 8, приземље
"Obrazovanje za građanina i obrazovanje za stručnjaka" Dr Zoran Dimić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet Ciklus javnih predavanja: ZAŠTO NAM JE POTREBNO HUMANISTIČKO OBRAZOVANJE? Univerzitet u Nišu Univerzitetski trg 2 Utorak, 19. april 2016, 18 sati Multimedijalna sala, br 8, prizemlje
Ciklus javnih predavanja: ZAŠTO NAM JE POTREBNO HUMANISTIČKO OBRAZOVANJE? Dr Zoran Dimić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet "Obrazovanje za građanina i obrazovanje za stručnjaka" Univerzitet u Nišu Univerzitetski trg 2 Utorak, 19. april 2016, 18 sati Multimedijalna sala, br 8, prizemlje Obrazloženje: Moderna, humanistička ideja obrazovanja, oblikovana u delima Kanta, Fihtea, Humbolta, Šlajermahera, itd., vezuje znanje i obrazovni proces za emancipaciju čoveka u kontekstu građanskog društva. Najkraće bismo mogli reći da moderna ideja obrazovanja ima zadatak da oblikuje slobodnog, samostalnog i autonomnog građanina. Međutim, savremeno obrazovanje, a naročito ono univerzitetsko, u centar svojih aktivnosti stavlja oblikovanje profesionalnih kompetencija, tj. stvaranje stručnjaka za koje privreda i državna administracija iskazuju potrebe na tržištu rada. Univerziteti danas ne pripremaju mlade ljude za samosvesne i misleće građane, kritički raspoložene prema svetu oko sebe. Otuda je danas, gotovo u čitavom svetu, vrlo česta pojava da među visokoobrazovanim ljudima srećemo one koji se politički nalaze na krajnje desnim, ekstremno radikalnim pozicijama, koje su upravo u suprotnosti sa demokratsko-humanističkom tradicijom, vezanom za modernu ideju obrazovanja na univerzitetima. Stručnjaci, obavijajući sebe velom famozne profesionalne kompetencije, koja navodno treba da bude iznad svega, pa i iznad politike, sa sebe skidaju odgovornost za zajednicu u kojoj žive. Današnji stručnjaci su neka vrsta potomaka antičkih idiota (članova polisa koji ne učestvuju u javnom političkom životu). Budući da stručnjak svoju odgovornost delegira političkoj vlasti, ona za njega prestaje da bude obavezujuća. Prema tome, humanističko obrazovanje nam je danas više nego potrebno upravo stoga što je savremenim društvima potrebna slobodna kritička javnost. Manje humanističkog obrazovanja neposredno dovodi do pretvaranja ekstremno obrazovanih stučnjaka u „lak plen za grabljivice“ raznih vrsta. Tako jednostrano obrazovanim ljudima se onda, uz pomoć raznih ekstremnih ideja i ideologija, lako mapinuliše, što upravo otvara prostor za poništavanje svih civilizacijskih dostignuća do kojih je dovelo moderno građansko društvo nakon Francuske revolucije.
UNIVERZITET U NIŠU CENTAR ZA NAUČNOISTRAŽIVAČKI RAD SANU I UNIVERZITETA U NIŠU Ciklus javnih predavanja: ZAŠTO NAM JE POTREBNO HUMANISTIČKO OBRAZOVANJE? Dr Bojan Blagojević Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet Asking Too Many Questions: zašto je prirodnim naučnicima neophodno humanističko obrazovanje? Univerzitet u Nišu Univerzitetski trg 2 Utortak, 12. april 2016, 18 sati Multimedijalna sala, br 8, prizemlje Izlaganje će se baviti nedavnim istupima nekolicine prirodnih naučnika (Stiven Hoking, Ričard Doukins, Bil Naj i Nil deGras Tajson) i njihovim tvrdnjama da je filozofija mrtva, ili da je postala prevaziđena/beskorisna. Ovakve tvrdnje nisu ostale bez reakcije – tu su im se ne samo filozofi, već i drugi prirodni naučnici suprotstavili. Razmotrićemo argumente izložene u njihovim debatama, i prezentovati tezu da se sama ta rasprava vodi u jednom veštački utvrđenom kontekstu jasne podele, pa i suprotstavljenosti filozofije i nauke. Umesto takve podele, ponudićemo drugačiji okvir: razlikovanje dogamtskog i kritičkog stava kako u nauci, tako u filozofiji. Kako primeri ovih anti-filozofski nastrojenih naučnika pokazuju, bavljenje prirodnim naukama bez humanističkog obrazovanja vodi u dogmatizam, i pretvara nauku upravo u ono od čega teži da se oslobodi još od svojih pozitivističkih početaka.