Vrtic "Uspavanka"'s cover photo

Timeline Photos

Видећете, то ће бити лепа и важна година. (Душко Радовић) Биће велика – од јануара све до децембра. У њу ће стати сви рођендани и много незаборавних тренутака. Биће то година која се памти. Негде ће саградити пут, негде мост, негде школу. Многи ће се уселити у нове станове. Сви ће се нечему обрадовати. Слушаћемо добре вести. То ће бити година у којој се расте. Деца Србије порашће у новој години за преко 10 милиона центиметара и за више од 10 милиона килограма. Много ће се продавати огледала и чешљеви. Лекари ће зевати у амбулантама јер ћемо бити здравији него икад. Биће то година лепа као слика. Процветаће багрем и липа. Родиће поново трешње, шљиве и грожђе. Небо ће бити плаво и велико. Сунце ће нам бити лепо и топло. Неко ће написати нову песму. Неко ће се први пут заљубити. Нове мајке носиће у рукама нову децу. То ће бити добра година. Радићемо, учити и певати. Кад се заморимо, увек ће на време доћи субота и недеља. Завршићемо неке важне послове и започети неке још важније. Сви ћемо се сликати, за успомену на ту добру годину. Кад се поново сретнемо, 31. децембра, нећемо се познати. Сви ћемо бити већи, лепши и паметнији. Причаћемо једни другима како је била лепа и незаборавна, славна 2009. година!

Timeline Photos

ДЕВОЈЧИЦА СА ШИБИЦАМА; Ханс Кристијан Андерсен Веома тужна бајка погодна за развијање осећајности и бриге о другима. Било је страшно хладно. Падао је снег, спуштало се вече. Било је то последње вече у години, вече уочи Нове године. По тој хладноћи и мраку, ишла је сиромашна девојчица гологлава и босонога. Онаје, додуше, имала папуче када је пошла од куће, али шта би јој помогло! Папуче су биле врло велике, раније их је носила њена мајка. Мала их је изгубила када је пожурила преко улице да избегне колима која су бесно јурила. Једну папучу није могла да нађе, а другу зграби неки дечак, који рече да ће је употребити као колевку када буде имао деце. Тако иде девојчица босих ножица, црвених и модрих од зиме. У некој старој кецељи носила је пуно сумпорних шибица, а један свежањ држала је у руци. Нико их целог дана није купио од ње, нико јој није дао ни гроша. Гладна и прозебла, ишла је потиштена, јадница мала! Пахуљице су падале на њену дугу, плаву косу, која јој се тако лепо коврџала на потиљку. Сви прозори били су осветљени и цела улица је мирисала на гушчије печење. Та било је вече уочи Нове године! Тамо, у углу између две куће-једна се избочила мало више према улици од друге-девојчица седе и скупи се. Ножице је подвукла под себе, али јој је било још хладније, а кући није смела да иде, јер није продала ни један једини свежњић шибица није добила ни гроша па би је отац тукао. А и код куће је било хладно, једва да су имали кров над главом, ветар је дувао са свих страна, мада су оне највеће пукотине зачепили сламом и крпама. Ручице су јој биле готово укочене од зиме.Ах, једна шибица би јој добро чинила! Кад би смела само да извуче једну, да је кресне о зид и загреје прсте. Извуче једну, врц! Како је букнула, како је пламсала! Био је то топао, јасан пламен, као мала свећа. Била је то чудесна свећа: девојчици се учини да седи поред велике гвоздене пећи, са сјајним месинганим куглама и месинганим постољем. Ватра је горела тако лепо и пријатно је грејала! Али, шта то би?Када је већ била испружила ноге да и њих загреје-пламен се угаси, пећ нестаде-седела је са изгорелим дрвцетом шибице у руци. Кресну другу, она сине још светлије, и светлост обасја зид. Овај постаде прозиран као вео. Видела је собу: сто постављен, прекривен великим белим столњаком, а на њему скупоцени порцелан; печена гуска пуњена јабукама и шљивама дивно се пушила. И што је било још лепше, гуска скочи са чиније и стаде се гегати по поду са виљушком и ножем у леђима, ишла је право према сиротој девојчици! Тада се угаси шибица и остаде само хладни, дебели зид. Она запали још једну шибицу, и сад се нађе под прекрасном јелком, још већом и богатијом од оне коју је видела недавно кроз стаклена врата код богатог трговца. Хиљаде свећа горело је на зеленим гранама и шарене слике-као оне с којима украшавају излоге-гледале су у њу.Мала пружи обе руке и- шибица се угаси. Свећице на јелки стадоше се пењати све више и више, и она виде да су то јасне звезде. Једна од њих паде и остави за собом дуг, светао траг на небу. – Сад неко умире! – рече мала, јер јој је тако казала бака, која ју је једина волела, али сад је и она била мртва. Девојчица опет кресну једну шибицу о зид: око ње сину, а у том сјају стајала је бака, сјајна и блистава, блага и добра. – Бако!- викну мала – Поведи ме са собом! Знам да ћеш нестати кад шибица изгори, као што су нестали и топла пећ, и печена гуска и дивна јелка! И девојчица брзо запали цео свежањ шибица; хтела је што дуже да задржи баку. Шибице су пламсале таквим сјајем, да је било светлије него у сред белог дана. Бака никад раније није била тако лепа, тако велика; она диђе девојчицу у наручје и полете у сјај и радост, високо, високо! Више није било ни хладноће, ни глади, ни страха! Али, у хладну зору, у углу крај куће седела је девојчица румених образа с осмехом на уснама. Била је мртва. Смрзла се последње ноћи старе године. Новогодишња зора јави се над малим телом девојчице, која је чврсто држала свежањ изгорелих шибица. Хтела је да се огреје, говорили су. Нико није знао шта је све лепо видела и у какав је сјај ушла са својом баком да се радује Новој години.

Vrtic "Uspavanka"

Timeline Photos

ПРЕКО БРДА, ПРЕКО БРЕГА Преко брда преко брега и дебелог снега јуре неке чудне санке сребрне и танке. Деда Мразе, Деда Мразе не скрећи са стазе не оклевај не дремај већ поклоне спремај. Падају, падају с неба беле звезде санке Деда Мраза преко брда језде. Падајте, падајте снежније и беље Деда Мраз нам стиже на весеље.

Timeline Photos

Мамама,бакама,теткама,стринама,ујнама ....Срећан празник МАТЕРИЦЕ

Timeline Photos

ИДЕ ЗИМА ВЕСНА ПАРУН Зима иде, иде зима мали зеко маму има зима иде, иде зима мали зеко шуму има зима иде, иде зима мало зеко крзно има само једно зеко нема секу да јој кревет спрема да јој хладне шапе грије док у шуми вјетар вије.

Timeline Photos

РАСПРОДАЈА Важна распродаја! На знање свој деци: Продајем половних дванаест месеци. Година је стара изашла из моде па је зато боље у музеј да оде. Истопљену зиму Дајем скоро џабе, Олињалу јесен За две келерабе. За бивше пролеће Тражим десет пара, Избледело лето Ни пола динара.

Ходочашћа са благословом

Timeline Photos

ПРВИ СНЕГ Војислав Илић И с вихором лаким сеоца се хвата, па засипље снегом и стрехе и врата. А у селу јоште у позорје мило ноћ, ведра и хладна, не подиже крило. Први снег, први снег, покрио је брег, Први снег, први снег, покрио је брег. Из даљине само лисица се краде, па кокоши вреба и пилиће младе - и од њених шапа и туна и тамо у првоме снегу траг се види само... Први снег, први снег, покрио је брег, Први снег, први снег, покрио је брег.

Timeline Photos

ВУК И СЕДАМ ЈАРИЋА Била једном једна коза и имала је седам младих јарића које је волела као што свака мајка воли своју децу. Једног дана пође она у шуму по храну као што је то увек и чинила, па позва свих седам јарића и рече им: - Драга децо, ја идем у шуму, па вас морам оставити саме. А ви никоме немојте отварати врата и добро се чувајте злог вука, јер ако уђе, појешће вас све. Тај зликовац се често претвара, али ви ћете га одмах препознати по храпавом гласу и црним шапама. Јарићи јој рекоше: - Не брини мамице, ми ћемо се добро цувати, можеш ићи без бриге. Коза замекета и мирно крену на пут. Не продје дуго, а неко закуца на кућна врата и викну: - Отворите, драга децо, ево ваше мајке, сваком сам понесто донела. Али јарици по храпавом гласу препознаше вука и повикасе: - Нецемо ти отворити, ниси ти наса мама. Она има незан и мио глас, а твој глас је храпав. Ти си зли вук. Тада вук оде некаквом трговцу и купи велики комад креде. Кад је поједе, глас му постаде нежан. Онда се врати, покуца на кућна врата седам јарића и викну: - Отворите, драга децо, ево ваше мајке, сваком сам понешто донела. Али како је вук ставио своју црну шапу на прозор јарићи то опазише па заједно повикаше: - Нећемо ти отворити, ниси ти наса мама. Она има лепе беле шапе, а твоја шапа је црна. Ти си зли вук. Тада вук брзо отрча пекару и рече: - Ударио сам се у ногу, премази ми је тестом. Када му пекар тестом премаза шапу он отрча млинару и рече му: - Поспи ми шапу брашном. Млинар познајући нарав злог вука одмах помисли: "Вук хоће некога преварити", па га хтеде одбити, али вук му рече: - Ако ми то не учиниш, појешћу те. Тако се млинар уплаши и забели му шапу брашном. Онда зликовац дође и по трећи пут на куцна врата седам јарића, покуца им и умилним гласом рече: - Отворите, децо, дошла је ваша драга мајка и свакоме понешто из шуме донела. Јарићи повикаше: - Покази нам прво шапу, да видимо јеси ли заиста наса драга мајка. Вук онда стави шапу на прозор и кад јарици видеше да је бела, повероваше да је истина то што им вук говори и мислећи да је њихова мајка, отворише му врата. На њихово велико запрепашћење, уместо мајке на вратима их дочека велики зли вук. Када угледаше њега, јарићи се уплашише и стадосе се сакривати куд је које могло. Једно скочи под сто, друго побеже у кревет, треће у печ, четврто у кухињу, пето у ормар, шесто под корито, а седмо, најмање јаре, сакрије се у кутију зидног сата. Али вук их све пронађе и није оклевао ни часа, вецћ како је које проналазио једно за другим је гутао. Све осим једног! Само оно најмлађе, сакривено у зидном сату, није пронашао. Најзад када се тако добро наједе, вук се одгега негде на ливаду, па леже под дрво у хлад и заспа. Недуго затим врати се и коза из шуме. Али имала је ста видети! Кућна врата широм отворена, сто, столице и клупа преврнуте, корито слупано, покривач и јастуци покидани и разбацани по поду. Почне одмах тразити своју децу... Дозивала их је редом по имену, тражила их по цитавој кући, али од јарића ни трага ни гласа. Најзад, када кроз сузе зовну оног најмладђег, зачу се његов гласић: - Драга мајко, ево ме у кутији зидног сата, заглавио сам се. Коза га некако извади те јој оно исприца како је досао вук и сву његову брацу појео, а да њега није могао наци јер се сакрио у зидном сату, а онда и када је хтео помоци својој браци није могао изаци оданде, све док га она није извадила. Јадна коза стаде тек онда плакати за свом својом јадном децом. Најзад у своме јаду изадје ван, а јариц истрца за њом. Када стигосе на ливаду, видесе тамо вука под дрветом како лези и хрце. Тако јако хрце, да се све гране тресу. Коза га загледа са свих страна и примети да се у његовом препуном трбуху јарићи копрцају. "Ах, то су моја јадна деца, коју је вук прогутао за вечеру, а још су жива!" - закључи она. Потом пошаље њиховог најмлађег брата у кућу да јој донесе маказе, иглу и конац. Коза пререзе злом вуку трбух и само сто је направила први рез, једно јаре промоли главу. Како је резала даље тако су искакали један за другим, свих шест јарића. И сви су били живи и здрави. Каква је то само била радост! Грлили су своју драгу мајку и цупкали од среће. А онда им коза нареди: - Трчите и брзо накупите камења да овој бездушној звери напунимо трбух док још спава. Седам јарића послушаше мајку. Пожурише и донеоше камења па их угураше вуку у стомак што су могли више. Онда га коза опет на брзину заши тако да се није ни макао нити шта приметио. Када се вук најзад наспавао, подиже се и поче да се тегли. Но, како је од тешког камења у трбуху невероватно ожеднео, он одмах крену према бунару да се напије воде. Али када поче ходати и тетурати се тамо-амо, поче се и камење у његовом стомаку сударати и звецкати. Тада он повика: - Шта то звечи, ста то лупа у трбуху моме? Или су то јарићи или неко камење? А кад стиже до бунара и нагне се над воду, тешко камење га повуче доле и стровали се у дубоки бунар, па се утопи. Кад то видеше, седам јарића дотрчаше вичући из свег гласа: - Вук се утопио! Нема више злог вука! - и од радости седам јарића заплесаше око бунара заједно са својом мајком.

Timeline Photos

Писмо Деда Мразу (и мене си пре пет зима дао мами да ме има <3 ) Остави крај наших врата барем мала два, три брата или сестру, ил' бар две не знам шта ћу од досаде. Из вртића кад се вратим седим сама - ноге клатим певам сама, ћутим сама јер времена нема мама. Деда Мразе, деко мили сад поздраве моје прими бар некога донеси ми. С' татом исто стоје ствари, Деда Мразе друже стари и мене си пре пет зима дао мами да ме има.