Srpska autohtona nepriznata rasa pasa - Vojvođanski pulin - Uzgajivač Konstantin Novoselac-Koja, Kovilj U Srbiji, odnosno u pokrajini Vojvodini ovo je koliko god to čudno zvučalo, pored taksina najbrojnija rasa pasa. Na žalost i pored toga u društvu i dalje postoji veliko odsustvo sluha za rešavanje ovog problema. Pulinovo genetsko nasleđe je izrazito jako i veliko. Ono je očito i na sam prvi pogled u psa i njegovu glavu sa izražajnim očima, visoko nošenim špicastim ušima i građu tela koja govori o njegovoj visokoj pozornosti, brzini i okretnosti. Karakter i temperament su kao kod retko koje rase. Kao u granit uklesano stoji: inteligentan, odan, oštar, čuvaran, okretan, aktivan, izdržljiv, malo traži, a puno daje! To je odraz onog bogatog nasleđa koje i dan danas nosi u sebi jureći stada nepreglednim vojvođanskim pustarama. Sposoban da preživi i bez čovekovog prisustva, iako je samo sa njim kompletan kao biće. To je strastveni jurišnik na sve što mu se poveri da tera. Od ovaca, krava, konja, koza, svinja do gusaka. Pulin zahteva stalan rad i akciju. Karakter i rad Da bi se neko detaljnije upoznao sa ovim psom i njegovim karakterom neophodno je da ga vidi u njegovom prirodnom okruženju i ambijentu. U ruralnom ravničarskom stočarstvu koje polako jenjava i koje preti da na žalost svih, a posebno ljubitelja radnih pasa, otera u zaborav deo neafirmisanog narodnog blaga, zapostavljenog našim svakidašnjim nemarom. Kako je već navedeno to je vrlo okretan i aktivan pas sa izraženim radnim sposobnostima. Njegov karakter i radne sposobnosti usko su vezane i ne moguće ih je odvojeno posmatrati. Ipak, namenski mogu se posmatrati odvojeno, a tu je nekoliko vezanih celina. Opšti karakter, karakter i rad u polju sa stokom, u domaćinstvu, rad na poslušnosti, sportskim disciplinama, kao i lovnim aktvnostima. Pulin je prvenstveno pastirski pas, terač krupne i sitne stoke na terenima ravničarskog i brdskog tipa. Već mala štenad pokazuju urođene osobine za razne vrste rada. Poznavanje poverenog stada i terena na kome ga čuva su dobar preduslov da zadate radnje izvršava tačno. Pulin je srednje veliki pas. Visina među jedinkama varira od malog pa sve do velikog psa. Važi za nenadmašivog radnog psa. Odlični su psi za dvorište. Zahevaju dosta kretanja. Laju samo onda kad za to postoji razlog. Nepoverljivost prema strancima vidljiva je još kod štenadi. Genetski i selekcijski su predodređeni za stalnu aktivnost, uče lako i brzo. Za čuvarske i teračke potrebe redovno se obučavaju od malena i uvek uz starije pse, uz nadzor i korigovanje čoveka, odnosno čobana. Često odrastaju uz već obučene, starije radne pse. Čobana i stado doživljavaju dao svoj čopor. Atari i pustare na kojima su u neprestanom pokretu za stadom i čobanima njihovo su vekovno stanište. Takođe, i velike seoske avlije mogu biti dovoljne za konstantne potrebe kretanja ovog rustičnog i izdržljivog psa. Radnje koje izvršava na komande pastira bilo da su zvučne ili vizuelne izvršava besprekorno. Teraj i ruka dignuta napred - terati stado napred. Teraj zamahivanjem ruke ili pastirskog štapa na stranu - terati stoku sa te strane ka suprotnom pravcu. Idi vrati - zaostalo grlo stoke pripojiti stadu. Doteraj - celo stado vratiti ka čobanu ili doterati jedno po jedno grlo na mužu ili šišanje, dok ostala grla čekaju, a da se stado ne raspe. Teraj u obor, isteraj napolje itd. Svaki čoban ima svoj način rada i komande koje izdaje na različite načine. Pulini ovo redovno rade u punom trku oblajavajući, ponekad skačući i blago grizući stoku za ekstremitetet, runo ili rep. Posle naredbe stoj ili dobro je, staju sa gnonjenjem, odlaze u stranu ili do pastira i ležu na hladno tlo da bi posle akcije ohladili zagrejano telo. Veća stada opslužuje i po dva psa, ali nije retkost kada stado od 200 ovaca opslužuje samo jedan pulin. Videti puline kako rade u polju sa stadom i pastirom pravi je užitak. Vezani psi ili zatvoreni u male prostore odgajivačkih boksova su za pulina kao i za druge pse, pogubni. Pulin jednostavno traži prostranstvo. Sposoban je i sam da se prehrani, jer čobanska porcija je vrlo skromna, pa iz nje nema šta da pretekne. Ne retko u potrazi za hranom, odluta za plenom. Videti pulina u ataru kako lovi poput mačke sitne glodare, nije retko. Često pojuri zeca. Kao prevntiva lovačkim izletima redovno sledi klečka - poput ruke debela, kraća motka od lakšeg drveta, kanapom obešena o vrat, koja se spušta do došaplja i ne dozvoljava psu da se kreće prebrzo. Kod oštrijih čobana klečka je kažu najblaža kazna za pulina. Iza nje dolaze sijaset drugih. Jedna od njih je i sečenje očnjaka do kosti, jer oštriji pulini terajući stado grizu stoku za noge, rep, runo ili vime. Da bi se koliko-toliko ugrejali u hladnim zimskim noćima, kopaju roše - plitke rupe u zemlji kako bi njušku i stomak zaštitili od vetra i mraza. Kopaju rupe u stogovima sena ili kamarama slame kako bi se zgrejali ili napravili mesto za okot. U leglu najčešće bude od pet do osam štenaca. Životni vek pulina je između devet i jedanaest godina. Sve ovo govori koliko se život prema pulinu nije ni malo osmehnuo. Od samog dolaska na svet do kraja života pulini odrastaju i stasavaju u vrlo teškim uslovima. Ruralni tip stočarstva gde čobani i pulini sa stadom lutaju panonskim atarima zadržao se do danas. Iako isčezava kao nerentabilan, polako ali sigurno zamenjuje ga modernizovani farmerski uzgoj stoke, koji ipak ne može bez prave "kere". Čobanske krecave kere, zvane pulin.

Predak pulina je sojenički pas lupoidnog tipa. Pojavom stočarstva ovakav tip psa postaje pastirski odnosno čobanski pas. U stalnim kretanjima i migracijama opstajali su zajedno sa nomadima i njihovim stadima u najsurovijim prirodnim uslovima. Kasnije kada su se oformile prve naseobine ovaj tip psa se prilagodio takvom načinu života. Od tog doba do danas svi psi koji vode poreklo od sojeničkih pasa lupoidnog tipa, nisu se mnogo promenili u samom izgledu i karakteru. Opstali su kao takvi i još više učvrstili svoje radne karakteristike: izdržljivost i otpornost. Stari primitivni tipovi pasa opstali su na raznim krajevima sveta. Kao takvi od davnina se koriste za različite namene u zavisnosti od klime, geografskog položaja, vrste terena, čovekove delatnosti i civilizacijskog nivoa razvijenosti. Delokrug delatnosti ovih rasa kretao se od zaštite gospodara, lova, vuče sanki do čuvanja stada. Prirodna selekcija u smislu biološkog opstanka i čovekova intervencija da kroz radno najsosobnije jedinke sebi ostvari što lakši rad i preživljavanje, dovelo je do bržeg razvoja raznih rasa pasa uopšte. Genetsko nasleđe Od praistorije do današnjeg doba teško je i zamisliti šta je sve upisano u gene jedne rase poput pulina ili neke druge slične, a kakvih je na planeti možda najviše. Bogatstvo varijeteta lupoidnih pasa rezultairalo je stvaranjem više, sada već izdiferenciranih rasa pasa, od kojih se neke i sad smatraju primitivnim rasama pasa. Pulin spada u panonsku grupu čobanskih pasa. Panonsku niziju dele četiri države. U svakoj od država razvijao se u određene varijetete, mada je u osnovi to jedan isti tip psa. Neke od država koje dele pomenutu niziju svoje varijetete su uspeli da standardizuju i uvedu u grupu svetski priznatih pasa. U Srbiji se tek sad krenulo ka rešavanju ovog problema u vidu standardizacije buduće, nadamo se priznate rase, pod nazivom Vojvođanski Pulin. On je u odnosu na varijetete iz susednih država daleko brojniji i što je najvažnije daleko impresivniji i bogatiji u spoljašnjem izgledu sa mnogo pod varijeteta u boji dlake. Ova rasa je sigurno možemo reći naša ogromna kulturna baština i nacionalno blago, jednako kao i blago drugih susednih država, koje su ovu rasu uvele u sam vrh sopstvene kulturne baštine.