Top Local Places

Narodna biblioteka ''Dr Đorđe Natošević'' Inđija

Trg slobode 2, Indjija, Serbia
Library

Description

ad

www.bibliotekaindjija.rs Knjižnica i čitaonica u Inđiji, preteča današnje biblioteke, započela je sa radom 1. septembra 1945. godine, kao sastavni deo Doma kulture. Knjižnica nije imala utemeljenje u nekoj građanskoj čitaonici pre Drugog svetskog rata, jer su u Inđiji tog vremena postojale samo privatne biblioteke, uglavnom kod većinskog nemačkog stanovništva.
Posleratna knjižnica imala je fond od 500-600 knjiga.
Šezdesetih godina prošlog veka knjižnica se nalazila u sastavu Radničkog univerziteta. Nabavljane su nove knjige i pedantno inventarisane, a izdavane su dva puta nedeljno. U fondu se tada nalazilo oko 800 knjiga.
Obezbeđivanjem odgovarajućih prostorija i angažovanjem stručnog kadra, oktobra 1965. godine počinje da radi Matična biblioteka sa ograncima u mestima Maradik, Krčedin, Beška, Novi Karlovci i Čortanovci, a radila je u sastavu Kulturno-prosvetne zajednice i Zajednice za kulturu.
Ozbiljniji rad Biblioteke počinje tek 1973. godine, kada je osnovana kao samostalna ustanova i pod imenom pod kojim i danas radi. Od tada je evidentan stalni razvoj bibliotečke delatnosti u Opštini. Biblioteka je tada bila, a i danas jeste, vodeća ustanova kulture u Opštini Inđija.

Biblioteka je organizator ''Susreta bibliografa u spomen na dr Georgija Mihailovića'', stručno-naučnog skupa posvećenog teorijskim i praktičnim aspektima srpske bibliografije. Prvi put su održani 1983. godine. Do 1987. godine ''Susreti bibliografa'' su održavani svake godine, a  otada bijenalno.


Narodna biblioteka ''Dr Đorđe Natošević'' u Inđiji postala je, početkom oktobra 2005. godine, punopravni član Bibliotečko-informacionog sistema COBISS.SR,  time ujedno pristupivši projektu Virtuelna biblioteka Srbije, odnosno sistemu uzajamne katalogizacije.

RECENT FACEBOOK POSTS

facebook.com

Тридесет година часописа за науку, културу и уметност „Кровови“ Културни центар „Карловачка уметничка радионица“ у Сремским Карловцима објављује часопис за науку, културу и уметност "Кровови" већ нешто више од три деценије. Часопис излази једном годишње као четвороброј. Главни и одговорни уредник је др Жарко Димић. Давне 1986. године покренут је билтен за културу и уметност „Кровови“, као културно и аполитично гласило, умножаван на „гештетнеру“ у 101 примерку. Часопис „Кровови“ био је и остао одличан простор за пласирање идеја и стваралачку еманципацију уметника, научних и културних посленика. Кроз редакцију часописа прошло је преко педесет еминентних стваралаца, који су остварили зацртани циљ да помогну афирмацију самог часописа, али и Сремских Карловаца, те да се тако очува богата традиција овог места значајног како за културну, тако и за националну историју Срба. О сремскокарловачким „Крововима“ говориће Мирко Димић, Дарко Париповић и др Жарко Димић, у читаоници Народне библиотеке „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, 28. септембра 2017. године, у 19 сати.

facebook.com

Тридесет година часописа за науку, културу и уметност „Кровови“ Културни центар „Карловачка уметничка радионица“ у Сремским Карловцима објављује часопис за науку, културу и уметност "Кровови" већ нешто више од три деценије. Часопис излази једном годишње као четвороброј. Главни и одговорни уредник је др Жарко Димић. Давне 1986. године покренут је билтен за културу и уметност „Кровови“, као културно и аполитично гласило, умножаван на „гештетнеру“ у 101 примерку. Часопис „Кровови“ био је и остао одличан простор за пласирање идеја и стваралачку еманципацију уметника, научних и културних посленика. Кроз редакцију часописа прошло је преко педесет еминентних стваралаца, који су остварили зацртани циљ да помогну афирмацију самог часописа, али и Сремских Карловаца, те да се тако очува богата традиција овог места значајног како за културну, тако и за националну историју Срба. О сремскокарловачким „Крововима“ говориће Мирко Димић, Дарко Париповић и др Жарко Димић, у читаоници Народне библиотеке „Др Ђорђе Натошевић“ у Инђији, 28. септембра 2017. године, у 19 сати.

facebook.com

У оквиру Међународног књижевног фестивала, у Библиотеци ћемо угостити српске писце из иностранства (22. септембар у 17 часова), а биће организован и сусрет уз кафу са писцима и читање њихових нових необјављених рукописа (23. септембар у 11 часова). Добро дошли!

facebook.com

facebook.com

Поводом Међународног дана писмености Народна библиотека "Др Ђорђе Натошевић" у Инђији омогућава упис чланова уз попуст од 50%. УНЕСКО је 17. новембра 1965. прогласио 8. септембар Међународним даном писмености. Овај празник први пут је обележен 1966. године. Његов циљ је да се истакне важност писмености за појединце, заједнице и друштва. Сваке године на овај дан УНЕСКО подсећа међународну заједницу на статус писмености и образовање одраслих на глобалном нивоу.

facebook.com

facebook.com

Роман "Под Ожљем", вансеријско штиво из пера књижевног почетника, а већ врсног писца, Снежане Живковић, представљен је синоћ у инђијској Библиотеци. О књизи је, поред аутора, говорила и рецензент Ивана Гашић Грбић. У основи прича о послератној колонизацији у банатско село Мраморак, "Под Ожљем" је заправо дубоко потресна, искрена и емотивна прича о разним менталитетима, различитим начинима живота, о љубави, муци и срећи, новом које привлачи, а старом које ти не одлази из душе. Посетиоце промоције дочекали су босиљак, ратлук и чаша хладне воде за окрепљење душе и тела, да пробуде сећања на мирисе и укусе прошлих времена. Емитован је и петоминутни филм из Архива Југословенске кинотеке, који на веома потресан начин сведочи о тешким временима у којима су људи "откидани" са вековног огњишта у пасивним крајевима и пресељавани у богату и плодну војвођанску равницу.

facebook.com

U ritmu Inđije...

facebook.com

Писац ове књиге је сасвим обична жена, необичне животне приче. Рођена у равници, гајена горштачки. Између „Женско, проклето, рођено је да ћути и трпи“ и „Учи, ћерко, да не зависиш од других“, тражила је себе у мушком занимању, селила се из једног места у друго, слушала и памтила. Под псеудонимом Селица Нена објављује своје приче на блоговима Б92 и Странпутица. Неке од тих прича преточила је у ову књигу, која је својеврстан омаж свим намерним и случајним селидбама, номадима, колонистима, људима који су корене остављали у једном, па их поново пуштали у неком другом тлу, које им је постајало нови завичај. О разним менталитетима, различитим начинима живота, муци и срећи, новом које привлачи, а старом које ти не одлази из душе… о томе пише Снежана Живковић у књизи „Под Ожљем“. У среду, 6. септембра 2017. године, у 19 сати, у читаоници Библиотеке у Инђији причамо о књизи са Снежаном Живковић и Иваном Грбић Гашић. Добро дошли!

facebook.com

Писац ове књиге је сасвим обична жена, необичне животне приче. Рођена у равници, гајена горштачки. Између „Женско, проклето, рођено је да ћути и трпи“ и „Учи, ћерко, да не зависиш од других“, тражила је себе у мушком занимању, селила се из једног места у друго, слушала и памтила. Под псеудонимом Селица Нена објављује своје приче на блоговима Б92 и Странпутица. Неке од тих прича преточила је у ову књигу, која је својеврстан омаж свим намерним и случајним селидбама, номадима, колонистима, људима који су корене остављали у једном, па их поново пуштали у неком другом тлу, које им је постајало нови завичај. О разним менталитетима, различитим начинима живота, муци и срећи, новом које привлачи, а старом које ти не одлази из душе… о томе пише Снежана Живковић у књизи „Под Ожљем“. У среду, 6. септембра 2017. године, у 19 сати, у читаоници Библиотеке у Инђији причамо о књизи са Снежаном Живковић и Иваном Грбић Гашић. Добро дошли!

facebook.com

Сусрет са писцем, а била је то Санда Живић, претпоследња креативна радионица у оквиру Летњег програма у Библиотеци, одржана је јуче, 16. августа 2017. године. Санда нам је причала о томе како и зашто пише, прочитала неколико својих песама за децу, као и једну дивну причу о јежу и веверици. Причали смо о породици, другарству, страху, љубави. То су биле и теме које су инспирисале наше мале другаре да цртају. Следеће среде у Библиотеци окупиће нас радионица "Инђија коју волим". Видимо се!

facebook.com

Мали библиотекари (09.08.2017.)

facebook.com

Quiz