Description
Архив у Чачку се брине о архивској грађи и регистратурском материјалу на територији града Чачка и општина Горњи Милановац и Лучани. Међуопштински историјски архив у Чачку има задатак да се брине о архивској грађи и регистратурском материјалу на територији града Чачка и општина Горњи Милановац и Лучани. Стручно је повезан са матичном кућом Архивом Србије у Београду.
До оснивања установе, архивска грађа на подручју била је изложена масовном уништењу. Узроци су били различити и многобројни. Посебно су по њу били погубни чести ратови и окупације. Али и у миру њен опстанак није био осигуран. Уобичајени немар и нехат, и то од стране свих, те одсуство свести о значају архивске грађе за научне и културне потребе, били су узроци њеном даљем пропадању, уништењу и нестајању.
У одсуству организоване заштите архивске грађе, која је на овом подручју трајала све до 1948. године, нестала су скоро сва значајна документа из периода XIX века. Отуда ова установа из тог периода располаже са веома малом количином грађе. Неколико најстаријих докумената, који се односе на почетак XIX века, сачувани су само из љубави према њима од стране ретких појединаца. Организована заштита архивске грађе на подручју ове установе почиње 22. априла 1948. године, када је основано Архивско средиште у Чачку. Територијална надлежност установе у оснивању простирала се на срезове : љубићко - трнавски, драгачевски, жички, таковски, љишки, моравички и студенички. Први руководилац установе је била Маргита Радовић, професор чачанске гимназије.
Од оснивања установа је носила називе: Архивско средиште од 1948. до 1955, Градска државна архива од 1955. до 1956, Историјски архив од 1956. до 1977, од 1977. до 2011. Међуопштински историјски архив за општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани, последња промена извршена је 2011. у Међуопштински историјски архив за град Чачак и општине Горњи Милановац и Лучани.
У складу са административно - територијалним променама вршен је пренос права и дужности оснивача, као и надзор над радом Архива. Право и дужност оснивача вршили су: Народни одбор општине Чачак, Народни одбор среза Чачак, Скупштина среза Краљево и Скупштина општине Чачак. Од половине 1977. до почетка деведесетих година, право и дужности оснивача заједнички вршиле су општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани. Почетком деведестих до 2003. године то право је имало Министарство за културу Републике Србије. Од 2003. године сва оснивачка права пренета су на Скупштину општине Чачак, а тиме и обавеза финансирања делатности установе. Године 2006. Скупштине: Чачка, Горњег Милановца и Лучана, донеле су истоветну Одлуку о организовању Установе. Потписивањем Уговора 2007. преузеле су право и обавезу оснивача да финансирају рад и програм Установе у размери 70 % град Чачак, 20 % Горњи Милановаџ и 10 % Лучани.
Архив је смештен у згради бившег Начелства округа чачанског, која је подигнута 1877. године, у улици Господар Јованова 2. У приземљу зграде су депои са архивском грађом, а на спрату радне просторије, библиотека са читаоницом, фотолабораторија и галерија архива. Зграда у којој је смештен Архив, проглашена је за културно добро великог значаја, 11. фебруара 1974. године.
Tell your friends
RECENT FACEBOOK POSTS
facebook.comPhotos from Međuopštinski istorijski arhiv Čačak's post
Стручни жири у саставу Саво Стјеповић, Марија Орбовић и Слободан Николић, одлучио је да награду „Даница Марковић“ за издавачки подухват 2016. године добије књига мр Оливере Милосављевић „Горски цареви. Хајдучија у Чачанском и Рудничком округу у другој половини 19. века“, у издању Међуопштинског историјског архива у Чачку. Из образложења жирија: „Награђена публикација на изузетно прегледан и занимљив, скоро романескно наративан начин предочава тему која је први пут у овом обиму и на овај начин обрађена. Историјско-документарне чињенице )а добар део њих је преузет из административних, естетски неуобличених жандармеријских или судских извештаја) нису сувопарно изложене, већ су смештене у контекст анегдотске прозне форме која успешно прати нит узорно спроведеног научног метода. Више је него уочљиво да иза свега стоји озбиљан истраживачки труд и научна одговорност која не доноси коначне закључке, али даје на увид све оно што може обликовати темељнији и истинитији суд о прошлим временима за која смо мислили да их врло добро познајемо. Она има у исти мах и локални и општи значај, јер покрива географски простор нама блиских округа и срезова, описујући притом друштвено-политички, економски и религиозни живот њихових житеља испуњених уобичајено подлим партијским надметањима, али истовремено даје и једну антрополошко-социјалну анализу, нажалост, не само ондашњег стања у Србији.“
Međuopštinski istorijski arhiv Čačak's cover photo
Međuopštinski istorijski arhiv Čačak's cover photo
Timeline Photos
Због новогодишњих празника Архив неће радити 2. и 3. јануара 2017. Свим суграђанима желимо срећне новогодишње и божићне празнике.
Photos from Međuopštinski istorijski arhiv Čačak's post
У Бања Луци, у раскошном здању Банског двора, на позив мр Бојана Стојнића, директора Архива Републике Српске јавно смо представили зборник радова са истоименог научног скупа одржаног јуна 2015.Српска револуција и обнова државности Србије. Двеста година од Другог српског устанка, којој је присуствовао и екселенција Владимир Николић, генерални конзул Србије у Бања Луци и председник Удружења архивских радника Републике Српске, Душан Поповић. На основу потписаног Протокола 2014. године у Чачку, између Архива Републике Српске и чачанског архива, настављена је започета сарадња, која је најбољи начин повезивања српског народа у различитим државама. Поздравну реч и уводни део о периоду прве половине 19.века и повезаним устаничким догађајима са обе стране реке Дрине дао је мр Бојан Стојнић, архивски саветник. Остали учесници били су: др Радомир Поповић, виши научни сарадник Историјског института Београд, др Ана Столић, виши научни сарадник историјског института, Радивоје Бојовић, музејски саветник Народног музеја у Чачку и Лела Павловић, архивски саветник Међуопштинског историјског архива у Чачку.
Photos from Međuopštinski istorijski arhiv Čačak's post
У оквиру обележавања Дана града Чачка, у библиотеци Међуопштинског историјског архива Чачак, одржана је промоција пете књиге едиције Памћеници, аутора мр Оливере Милосављевић, Горски цареви. Хајдучија у Чачанском и Рудничком округу у другој половини 19.века. Рецензију је потписао професор др Радош Љушић, под чијим менторством је на Филозофском факултету у Београду, Оливера Милосављевић одбранила истоимени магистарски рад 2009. Оливера Милосављевић рођена је у Ужицу 1973, основу и средњу школу завршила је у родном граду, студије историје завршила је на Филозофском факуллтету у Београду 2000, а од 2001. запослена је у Међуопштинском историјском архиву Чачак, на пословима сређивања и обраде архивске грађе. Члан је Редакције Водича кроз архивску грђу Србије од 2009. а највише стручно звање архивског саветника стекла је 2016. Објавила је више сртручних радова у часописима Изворник, Зборнику Народног музеја у Чачку, ужичкој Баштини. О књизи су говорили аутор и др Александра Вулетић, научни сарадник Историјског института у Београду. Тематски и хронолошки приказала је књигу по поглављима од Узрока хајдучије, Јатаковања, Државних мера против хајдучије, Закона којим се Кнежевина (Краљевина од 1882) Србија борила против хајдучије. Занимљива поглавља су свакако и Хајдучија под маском политичке борбе, Жене и деца у свету хајдука, Хајдучка побожност. Јасно је направљена разлика између хајдучије у турско време, Првог и Другог устанка међу којима су најпознатији хајдуци и војводе из устаничких дана Карађорђе Петровић, Станоје Главаш, Хајдук Вељко, од хајучије друге половине 19. века међу којима су најпознатији били Милан Бркић, Војко Тимотијаевић и Илија Павловић против којих је вођен један од најпознатији хајдучких процеса 1895.у Чачанском округу. Издавач је Међуопштински историјски архив, аутор Оливера Милосављевић, рецензент проф. др Радош Љушић, лектор професор Слободан Николић, књига је штампана у 300 примерака на 390 страна, штампана је у штампарији Светлост из Чачка.
У библиотеци чачанског Архива 14. децембра 2016. године у 13 сати одржаће се промоција књиге мр Оливере Милосављевић "Горски цареви. Хајдучија у рудничком и чачанском округу у другој половини 19. века".
Photos from Međuopštinski istorijski arhiv Čačak's post
У библиотеци Историјског архива у Чачку 8. децембра 2016. године отворена је изложба ЈОВАН ДУЧИЋ У ДИПЛОМАТИЈИ аутора: Миладина Милошевића и Душана Јончића. Истовремено је представљена и књига ЈОВАН ДУЧИЋ. ДИПЛОМАТСКИ СПИСИ, аутора Миладина Милошевића. У представљању изложбе архивских саветника Миладина Милошевића и Душана Јончића Архива Југославије учествовали су Миладин Милошевић и др Љубодраг Димић. Изложбом ЈОВАН ДУЧИЋ У ДИПЛОМАТИЈИ чачански архив наставља дугогодишњу успешну сарадњу са нашом еминентном установом Архивом Југославије који је члан је Међународног архивског савета у коме има статус члана „А“ категорије, што говори да по значају фондова и дужним метрима које чува у својим депоима, представља једну од најважнијих културних и научних установа Србије. После неуспелог покушаја оснивања архивске установе након уједињења 1918. године формиран је Одбор Државне архиве у Београду 1922. Успешно је остварена замисао тек тридесетак година касније, доношењем Општег закона о државним архивима 1950. године, када је основан Државни архив ФНРЈ, који је неколико пута мењао назив. Савезна Скупштина донела је Закон о Архиву Југославије, 1964. који ће то име носити до 2003. Стварањем Државне заједнице Србије и Црне Горе, архив мења назив у Архив Србије и Црне Горе. Последња измена била је 2009. када је враћен назив, Архив Југославије. Архивско благо које чува ова еминентна установа, занимљиво је свим истраживачима који се баве периодом ХХ века, без обзира да ли је тема коју обрађују локалног или европског нивоа. Архивски саветник, дугогодишни директор Миладин Милошевић, признат је од стручне јавности као одличан познавалац свих служби архива, јер је после завршеног архивистичког течаја, прошао од послова надзора и заштите архивске грађе ван архива до члана радних тела која су писала стручна упутства, правилнике, уредбе, којим су регулисани послови у области заштите архивске грађе. Звање самосталног саветника (у државним органима управе) стекао 1986, за начелника одељења Архива Југославије постављен је 1992. године. За заменика директора Архива постављен је 2001. године, а 2006. је именован за директора. Некада члан Председништва Савеза архивских радника Југославије, секретар стручног архивистичког часописа Архивист, сада уређује часопис Архива Југославије, Архив и члан је редакције Историја 20. века. Успешна је и његова сарадња са архивима бивших република, Својим знањем и угледом који има међу архивистима у земљи и иностранству (од Словеније, Босне и Херцеговине до Русије Малезије, Индонезије, Алжира) омогућава да Архив Југославије свој статус у међународним оквирима стално подиже на виши ниво. Поред рада у архивистици објавио је десетак књига – зборника докумената и монографије из области српске и југословенске дипломатије, посебно на тему српских писаца у дипломатији о Јовану Дучићу, Иви Андрићу, Растку Петровићу, Бранку Лазаревићу, Марку Ристићу, монографије Србија и Грчка 1914-1918, Одјеци Пашићевог живота. Уредник је едиције Извори за историју југословенских односа, Извештаји Министарстава иностраних послова Краљевине Југославије 1930-1941(11 том). Приредио је као коаутор зборнике докумената: Југословенско алжирски односи 1956-1979; Југославија - Индонезија 1945- 1967, Југославија– СССР 1946-64, и други том 1965-1980 заједно са Љубодрагом Димићем и Надом Пантелић. Академик Љубодраг Димић завршио је студије историје на филозофском факултету у Београду, где је дипломирао, магистрирао (1985) радом „Агитроп фаза културне политике у Србији 1945-1952“. На предлог проф. Петрановића започео је проучавање културне политике Краљевине Југославије, докторску дисетарцију је одбранио (1993) темом „Културна политика у Краљевини Југославији 1929 – 1941“, која је проширена за објављивање 1918 до 1941. објављена у три тома, (1996-1997 за коју је добио награду „Светозар Милетић“ и награду „Иницијал“ за књигу године. Од 1981. до 1985. године радио је као асистент приправник у Институту за историју радничког покрета Србије (данас Институт за новију историју Србије). За асистента на Катедри за историју Југославије изабран је 1985. За редовни професораизабран је 2002. Од 2003.до 2005. био је управник Одељења за историју Филозофског факултета у Београду. Члан је одбора за историју XX века САНУ. Један је од оснивача Центра за савремену историју Југоисточне Европе, оснивач и руководилац Центра за историју Југославије и Хладног рата. Ангажован је у раду редакција више историјских часописа. Водио је државну Комисију за истину и помирење (2001). Почасни је члан Центра за истраживања Хладног рата у Лондону. Новембра 2012. године именован је за дописног члана САНУ. Најважнији радови: 1. Срби и Југославија. Простор, друштво и политика; 2.Историја српске државности; 3.Југославија и хладни рат. Огледи о спољној политици Јосипа Броза Тита (1944-1974) Као коаутор: 1.Римокатолички клерикализам у Краљевини Југославији 1918-1941; 2.Историографија под надзором, у два тома; 3.Југословенска држава и Албанци, у два тома; 4.Србија 1804-2004, Три виђења или позив на дијалог; 5.Напукли монолит; Југославија и свет 1942-1948; 6. Београдска конференција несврстаних земаља 1-6.септембра 1961. 7. Србија у Великом рату 1914-1918: кратка историја (преведена на енглески, немачки, руски, најављен је превод на кинески, за коју је заједно са проф. Миром Радојевић добио Награду за историју Матице српске „Иларион Руварац“).
Arhiv Cacak - 140 година од оснивања Црвеног крста
Поводом 140 година од оснивања Друштва Црвеног крста Србије и његовог пододбора у Чачку у просторијама Архива била је постављена изложба архивских докумената и фотографија. Оснивањем Друштва Црвеног крста Србије, 6.фебруара 1876. др Владан Ђорђевић је омогућио да једна држава која није независна, Кнежевина Србија, постане члан Mеђународне организације Црвеног крста, која је основана 1864.када је 26 делегата из 16 земаља потписало уговор назван „Женевска конвенција.“ Оснивач чачанског пододбора био је прота Сретен Михаиловић (1854-1937). Најстарији документ који сведочи о активности пододбора је Проглас из 1908. који становништву предочава ратну опасност која се надвила над Србијом после анексије Босне и Херцеговине. У мирнодопском периоду између два светска рата, на предлог свог председника др Радомира Теодосијевића, и Стевана Вучковића, повереника Подмлатка , чланови Друштва Црвеног крста су уз помоћ дародаваца, међу којима је био и краљ Александар I Ујединитељ, изградили више значајних зграда: Дом стараца и старица (18 одељења, завршен 1934); дечје одмаралиште „Здрављак“ (1935); купатила (шест тушева и две каде) уз Учитељски дом у Чачку (1931), Радила је и кухиња Подмлатка Црвеног крста у Чачку. После завршене свечане Академије, поводом 140 година од оснивања Друштва Црвеног крста, одржане на дан славе Светог Козме и Дамјана (14.новембра) Пододбора у Чачку, секретар чачанског Црвеног крста Биљана Давидовић и председник Управног одбора, господин Милан Драшкић, су са својим сарадницима и младим волонтерима посетили Архив и погледали изложбену поставку о раду Друштва Црвеног краста у Чачку.
Timeline Photos
Архив Чачак и Архив Југославије Вас позивају на отварање изложбе "Јован Дучић у дипломатији" аутора Миладина Милошевића и Душана Јончића, и на промоцију књиге "Јован Дучић. Дипломатски списи" аутора Миладина Милошевића, директора Архива Југославије. О књизи ће говорити академик Љубодраг Димић и аутор. Отварање и промоција ће се одржати у чачанском архиву у четвртак, 8. децембра 2016. године у 19 часова.
Photos from Međuopštinski istorijski arhiv Čačak's post
Izlučivanje arhivske građe Habrike hartije u Čačku.
Photos from Međuopštinski istorijski arhiv Čačak's post
Fotografije sa Sajma knjiga, održanog tokom Sabora trubača u Guči.
Quiz
