:-) Kratkorocni planovi...nerealne zelje... motivacije bez potpore...skoro sigurno vode do razocarenja... I to dugorocnih... Najgore je trpeti posledice i kukati...zbog uzroka koje smo sami stvorili... Stoga menjajte uzroke... Posledice su vrlo povodljive... Eto dobrih...i povoljnih...vrlo brzo...za njima...

Mantra za ovaj tropski ponedeljak... "Ne možeš zaustaviti talase ali možeš naučiti da surfuješ"...

Predlog za danasnju nedelju "pod klimom"... Boljih 6 sati odavno nisam proveo... Niti imao bolju psihoterapijsku edukaciju... Zivot bez stresa nigde ne postoji... Osim u masti sapiensa... Samo se mi bezrazlozno opterecujemo tom zeljom...i frustriramo zbog situacija u kojima smo "plen"... A u stvari... Adaptacija i borba su kljucni cionioci opstanka... Vazda... Svuda... I oduvek... I priroda i zivot su tako "svirepo posteni"...prema svim ucesnicina...nebitno ciji dres nosili...lovaca ili plena... Sto pre to shvatimo... To ce nam pre biti lakse da se potrudimo...i preuredimo nase staniste...ili ga promenimo... Kako bi preziveli...

Od srca sam se nasmejao.. „Samo glup covek nikad ne menja svoje misljenje“.. I.. Nemojte se nikom pravdati ako ste vi u medjuvremenu napredovali…prosirili vidike…porasli kao osoba… Jer…nacin razmisljanja…dometi vidika…sirina…omogucavaju lepotu i lakocu zivljenja… I na kraju krajeva..svrstavaju gusenice sa gusenicama…a leptire sa leptirima…

Višegradska ulica… Ona teška uzbrdica od Kneza Miloša kojom retko ko prolazi srećan… Najveći broj ljudi ide na pregled ili lečenje na nekoj od Klinika obližnjeg Kliničkog Centra Srbije…jednog od krucijalnih mesta gde se svode računi…“sa Onim Tamo Gore“… tog Sabirnog Centra bez puno ateista… Neki idu u posetu voljenim(bez interesa) i manje voljenim (sa interesom) ljudima na lakšim (manje bolnim) ili težim (više bolnim) odeljenjima…ali svakako zagledani u tu bezveznu Budućnost…koja je ako ništa drugo po difoltu neizvesna….i uvek može postati gora…za tren… Studenti uglavnom tuda zamišljeni žure na ispit kao mravi…doduše, ponekad se i srećni spuštaju ka gradu sa istih…kao cvrčci… Namunjene srednjoškolke iz obližnje medicinske smrtno uvređene seenom od sinoć…od Face iz razreda…razmišljaju o hrono dijeti…od sutra…pa zauvek… Možda je do uzbrdice…ali svi izgledaju kao da se muče…i da su tu po kazni… Kao na nekom rigoroznom poligonu za vojnike…gde je cilj da odpadneš… Ko zna… Sve u svemu…reka ljudi…osmeha bez… Ispred jedne apoteke…stoji Zastava 128…crvena naravno… Na haubi je čitav asortiman…heklanih proizvoda….stolnjaka…miljea…džempera…majci…i onoga što se više ne može stavljati na televizore…jer su preuski…možda još samo u ponekim penzionerskim ili podstanarskim stanovima… Prodavačica je seda…sa trajnom na kosi…i profesorskim naočarima…sa negovanim licem i vitkom figurom… ponosno reklamira heklanu majcu na sebi…hit leta 1916… Njen osmeh je u potpunom neskladu sa ulicom… Ipak je ona prodavac…na vrhuncu forme…i trenutno rutinski obrađuje…dve ženice…verovatno medicinske sestre iz obližnjeg kliničkog…makar gledajući vene na njihovim nogama…“lako“ zarađene po „kratkim“ smenama na „simpatičnim“ mestima u „savršenim“ uslovima…koje prosto ne znaju kako da potroše svoju raskošnu zaradu…od trideset hiljada…a baš bi eto oplemenile dom po savetima iz Glorije… Shvatam u trenutku da je sve na toj haubi…ručno izvezeno…“home made“ što bi se reklo…i shvatam da gledam još jednog diskretnog heroja…još jednu profesorku solfeđa ili radnicu Beobanke ili jednostavno nečiju baku…nekog malog i preslatkog Jovana…kome jednostavno moraš kupiti kaprija…jer jednostavno ne postoji na ovom svetu puno lepših prizora no kad se on ceo zamaže…čokoladom… I shvatam da je ova baka srećna…i ispunjena…i potrebna…sa ciljem…i organizovanim vremenom…bez lufta za kukanje i ogovaranje…i proklinjanje…i svađanje sa komšilukom… I da ona nikoga ne mrzi…niti ikome smeta…niti je očajna i depresivna…zbog svega što se dešava…niti je na teretu svojoj porodici…zagledanoj u kurs švajcaraca… Jednostavno se snalazi…i trudi…da veštinom svojih prstiju i trudom…ulepša sebi i Svojima dan… I razmišljam…gledano sa aspekta prvog prinicpa evolucije…zvanog „preživeti“… da je ona jedna adaptirana jedinka…carica i super baka…i da bi je bez problema zaštititio kada bi neko počeo da je maltretira…i sklanja odavde…po Balaševićevim prinicipima…„ne lomite mi bagrenje…ma okanite se njih…jer sve ću da vas polomim“… Jer čisto ekonomski gledano jedna depresivna epizoda je neuporedivo skuplja za ovu zemlju od neplaćenog poreza od 200 dinara… I po prvom principu medicine „PRIMUM NON NONCERE…najvažnije je ne naškoditi“…ako suštinski pogledamo.. „kome bre ona škodi?…“za šta je ona kriva?“ i „kome to ona smeta?“ (verovatno čitav život nije ni mrava zgazila…i sigurno ima poslagane račune od infostana od 75-te do danas…a da ne pričam o bilo kakvim nečasnim radnjama)… I ja se svakako slažem da sve treba urediti…ufiskalizovati…i napraviti da bude pošteno…i kako je u uređenim zemljama… Ali odozgore i logično… I nadasve suštinski pravedno… Jer bi ona svakako znala da sredi…lepo obuče…i povode Jovana do pošte svakog prvog i petnaestog kada bi od penzije makar preteklo za taj kapri… I ne bi se morala cimati…na ulici na 32 stepena… Ne znam… Mi smo učeni na fakultetu da je život najvažniji…I da je njega najvažnije sačuvati…po bilo koju cenu… Sve ostalo je čista demagogija…

"Nema tog leka koji može izlečiti ono što može izlečiti sreća" Gabrijel Garsija Markes Pravim srećnicima sreća dodje sama od sebe... No oni su baš retki... Mi Ostali se moramo sami potruditi kako bi došli do nje... Ali za Lek... Ne pitam šta košta...

Sasvim slučajno… Još jedan dokaz za onu staru „ko hoće – nađe način, ko neće – nađe izgovor“… primetih na napuštenoj trafici na uglu Deligradske i Tiršove… „Kuke Dobrote“… Na kojima privilegovani mogu okačiti nepojednenu hranu i čistu odeću… Za one manje srećnije… Čoveče… Naježih se i pomislih… Kad sam poslednji put ja učinio neko dobro delo? Eto tek tako…zarad karme i kosmičke ravnoteže…ili Onog tamo gore… Ma zbog sebe… I razmišljam… Kako bi bilo sasvim dovoljno da 1 % Beograđana učini neko sićušno Dobro Delo danas… Samo 20000 nas… Bude ljubazan… Čist, staložen i pristojan… Vaspitan i civilizovan… Odradi svoj posao… Javi se i podrži… Propusti…pridrži…ponese…poseti…nasmeje…pomazi… Ili čak poljubi… Kako bi to bilo sjajna inicijalna kapisla… Možda čak i početak Epidemije… Koja bi se kao najsmrtonosniji virus proširala po belom gradu… Pa da onda sutra slučajno naletimo na nekog ko je juče rešio da od danas svaki dan uradi nešto dobro… I dobijemo neočekivanu pomoć, osmeh ili pozitivnu energiju… Vetar u leđa… Ili makar nesaplitanje… Osetimo se komšijom, kolegom ili sugrađaninom… Srbinom…Evropljaninom…ili čak i Zemljaninom… Kako bi bilo dobro da se razbukta ta pošast… Već vidim hitni sastanak Ujedinjenih Zlikovaca i Primitivaca… Okrugli sto… i predviđanje kako će…ako se ovako nastavi sa dobrim delima… za par godina ostati svega 20000 onih nevaspitanih, primitivnih i zlih… Svega 1%… I kako je preporuka za članove udruženja UZP…da se prikriju…da se ne eksponiraju…da izlaze samo noću…i po zabačenim delovima grada… Dobro kamuflirani… Da se pretvaraju… da se ponašaju fino i dobro…pristojno i civilizovano… A nikako ne onako kako su navikli…kako im prvo padne napamet…i kako im je najlakše… Jer bi suviše iskakali… Jer bi štrčali… Jer bi se razlikovali od većine… Od nas… Od 99%… Kao što se izumitelj i postavljač ovih kuka razlikuje danas…

Doktore, boli me kada radim ovo... Šta? Postojim... :-( Sjajan strip... Koji reprezentuje dve vrlo vazne činjenice... 1. Nema veće muke od depresije 2. Uprkos uvreženom, primitivnom balkanskom stavu da je depresivnost odlika slabića...ili hir...Depresija je bolest kao i svaka druga...tj. zbog nje se ide kod lekara...psihijatra ili psihoterapeuta...i što je najvažnije...depresivnost se danas vrlo uspešno leči...

Jedna od najboljih tehnika iz Mentalne Higijene...prosto neophodna u poslednje vreme... :-) Nisam prestao sa pricom zato sto si u pravu... Prestao sam jer sam shvatio da razgovaram sa budalom... Iliti.. Nikad ne traba uciti Svinju da svira Klavir... Vredjas klavir... Svinja to nikad nece nauciti... A mnogooo je nerviras...

Kako razlikovati nisko samopouzdanje od normalnog?

Upravo mi je dijagnostikovana Plažna Separaciona Anksioznost :-)

Jednačina zvana život...beskrajno komplikovana...po mom skromnom mišljenju...ima vrlo jednostavne činioce... "Uobičajni Kontigent Sranja, Neprijatnosti, Bola i Patnje" u imeniocu... I "Nas" u brojiocu... Jasno vam je na šta možemo uticati... A na šta ne... Stoga se Skor...Ostvarenost/Uživanje u životu...može podići na viši nivo...iskljucivo povećanjem brojioca.. To jest radom na nama... Prihvatanjem sebe...iskrenim evidentiranjem mana...upornim radom na ispravljanju istih.. Očvršćavanjem... Trudom... Rastom... Hvatanjem čarobnih trenutaka... Hedonizmom kad mu je vreme... Malim koracima na dugim putevima ka nama važnim ciljevima... Principom da ispoštujemo sebe i svoj sistem vrednosti... Pravljenjem ličnog mehura od sapunice koji nas štiti od gore pomenutog smrdljivog sadržaja iz imenioca... Vrhovni matematicar je sve to lepo postavio...sve je poprilicno pošteno...transparentno i jasno... Jedino sto je školarina nesto skuplja... I sto je on stara škola predavača... Ne voli da servira znanje na tacni...vise voli kad djaci sami nesto ukapiraju...dodju do bitnih zakljucka razmišljanjem... Prosvetle se... Kaze "tako se najbolje pamti"... Stoga raditi na sebi... Učiti... Emancipovati se... U stvari predstavlja...Trijumf sam po sebi... I nikad nije kasno... Da se zapne... Da se ugreje stolica... Jer je to jedini put do petice iz "Umeca Življenja"...