Oficijalna stranica mesta: Bavanište
Blog prezentacija: http://bavaniste.blogspot.com/ O poreklu imena Bavanište

   Naši slovenski preci u bivšoj Panoniji, a današnjoj Vojvodini, pre nego što su primili hriščanstvo istočne crkve preko grčkih misionara bili su mnogobošci. Na taj paganski period u njihovoj istoriji ukazuje nam i toponim Bavaništa. Poznato je iz mitologije da su Stari Sloveni svoja sveta mesta obeležavali grubo izrezbarenim kipovima svojih bogova. Slovenske reči bolvan, balvan, bovan, ili bavan, označavale su uspravno ukopane drvene kipove, kumire, njihovih bogova. Dakle, reč bolvanište, balvanište, bovanište, kasnije bavanište, bliže određuje mesto na kome se ti kipovi nalaze. Nešto slično (totemi) može se i danas videti kod severnoameričkih Indijanaca. Jedno takvo staroslovensko svetilište se najverovatnije nalazilo i u okolini današnjeg Bavaništa, koje je kasnije po njemu dobilo i svoje ime. Pretpostavljamo da se ono nalazilo u današnjoj šumi, i to najverovatnije na mestu gde se danas nalazi Manastir. Poznato je iz pisanih istorijskih izvora, kao i na osnovu mnogih materijalnih dokaza na koje nam argumentovano ukazuje arheološka nauka, da je hrišćanska crkva prilikom pokrštavanja Slovena, u najvećem broju slučajeva, preuzela za svoje verske potrebe i njihova sveta mesta, neka odmah, a neka kasnije.
Баваниште лежи 11 километара од Ковина с којим је повезано асфалтним путем. Овај пут уједно повезује Баваниште с Панчевом. Баваниште има добар положај јер лежи на магистралном путу Београд - Панчево - Ковин - Смедерево, односно Ковин - Бела Црква - Калуђерово - Румунија.Баваниште спада у ред старих насеља јужног Баната па и читаве Војводине. Први пут се спомиње 1412. године када се јавља под називом пустара Болванис. Припадало је ковинској жупанији. Године 1428. забележено је као насеље. Покоравањем Баната од стране Турака Баваниште је опустело. Године 1660. на карти су забележена два насеља: Велико и Мало Баваниште. Велике промене (сеобе, ратови, болести) током 18 века битно су утицале на даљи развој Баваништа. На картама 1723. и 1761. године се оба насеља означавају као ненасељена. Међутим, како се насеље одликовало плодним земљиштем, Аустрија је одлучила да се подигне и обнови Баваниште. Тако се 1766. године у Баваниште досељавају Срби претежно из Ковина, Гаја и Дубовца.

Број становника у Баваништу је доста варирао. Систематски попис се води од 1869. године. Узроци варирања броја становника су вишеструки. Током 19. века становништво је смањено због колере и других заразних болести, затим због миграција, а у 20. веку због ратова, миграција и економских проблема. Највећи број становника 6.836 забележен је 1910. године. По попису од 2002. године Баваниште је имало 6.106 становника. Најбројнији су Срби и Роми.
Године 1768. оснива се Црквена парохија, 1772. године помиње се школа, а нова црква подиже се 1778. године. Грунтовне књиге Баваниште је добило 1809. године. Прва наменска зграда за потрбе школе подигнута је 1831. са две учионице и два учитељска стана. Године 1834. Баваниште има 6 пренумераната на Вукову "Даницу". Недељне пијаце одржавале су се редовно од 1854. године, а званичну пијацу добија 1859. Државну пошту добија 1868. године. Школску библиотеку добија 1879, читаоницу 1888, апотеку 1892. године када је избушен и први артешки бунар."Вероисповедаоно забавиште за децу млађу од 6 година" добило је 1894.године.Исте године изграђена је пруга Ковин - Владимировац - Вршац и отворена је железничка станица. Године 1895. посађен је испред општине мали парк. Након завршетка Првог светског рата Баваниште је ушло у састав Подунавске области.Пољопривредна газдинска школа оснива се 1904. године, која се 1920. трансформише у женску домћичку школу.Нова зграда Основне школе "Бора Радић" је подигнута је 1968. године. Током 1981. године завршена је здравствена станица са апотеком. У Баваништу постоји Дом културе, са библиотеком и биоскопом. Од 1978. године ради КУД "Жарко Зрењанин" који је и оснивач Огранка "Вукове Задужбине" од 2003. године, са којим успешно организује од 2001.године и ван Србије познату манифестацију "Дани ћирилице"