Mi smo škola koja gradi budućnost! Ta davna 1920.godina donela je značajne novine na polјu obrazovanja i umetnosti. Svetom je odjeknula vest da je vlada SAD-a ratifikovala ženama pravo glasa. Operom Madam Baterflaj otvorena je operska scena Narodnog pozorišta, a u okviru Univerziteta u Beogradu osnovan je Medicinski fakultet. U to vreme jedan od činovnika Minstarstva prosvete bio je pisac Bora Stanković, a načelnik Ministarstva niko drugi do veliki Branislav Nušić. Pored toga što zasigurno znamo da je ondašnje Ministarstvo prosvete u velikoj meri doprinelo da fudbalska reprezentacija Kralјevine Srba, Hrvata i Slovenaca odigra svoju prvu istorijsku utakmicu u Belgiji, ponosimo se i činjenicom da je član baš onog Ministarstva prosvete koje je pozdravilo inicijativu viđenih građana Pirota da se otvori pedagoško odelјenje pri pirotskoj Gimnaziji bio upravo jedan velikan srpske književnosti kakav je Branislav Nušić.

„Mlada dečja pitanja izgledaju i besmislena i smešna, ali ona nisu bez izvesne logike koja je detetu jasna, jer gleda na stvari i pojave nepomućenim pogledom, a koja je starijima nejasna, jer što dublјe ulaze u život, sve više gube sposobnost da stvari i pojave logički shvataju.“ Branislav Nušić

Zgrada u kojoj se danas nalazi Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača završena je 1927. godine. Te godine ostvarenje Džez pevač označilo je početak ere zvučnog filma, sporazumom Lige naroda zvanično su ukinuti svi oblici ropstva, a na planini Rašmor u Južnoj Dakoti započeli su radovi na čuvenom Nacionalnom spomeniku na kome su predstavlјeni likovi Džordža Vašingtona, Tomasa Džefersona, Teodora Ruzvelta i Abrahama Linkolna. Srbija je izgubila velikana Jovana Cvijića, osnivača Srpskog geografskog društva i predsednika Srpske kralјevske akademije (sada Srpska akademija nauka i umetnosti).

“Treba se navići i o problemu, poslu, profesiji dugo, kadšto i neprekidno misliti, dok se nađu rešenja. Ima svetlih časova, naročito svetlih noći, koje se retko javlјaju; u njima se nađe rešenje pitanja, ili se smisle planovi naučnog rada. To doba duhovne lucidnosti i kreativnosti valјa upotrebiti, a ne po onoj običnoj lјudskoj, još više orijentalnoj tromosti, misliti na odmor. To mahom ni organizmu ne škodi, ali i ako škodi, organizam je zato da se čestito utroši.” Jovan Cvijić

U ondašnjoj Učitelјskoj školi učitelјi i pedagozi pohađali su, između ostalog, i predmete kao što su Zemlјopis, Jestastvenica, Crkveno pevanje, Svetovno pevanje, Polјska privreda sa ručnim radom, Gimnastika i obavezno Sviranje na violini. Strogo su se poštovala pravila o odevanju. Uniforme učenika i učenica osmišlјene su do poslednjeg detalјa kako bi se očuvala pristojnost i ugled jedne ustanove koja obrazuje buduće učitelјe i pedagoge.

„Sve učenice moraju se prosto češlјati…Na glavi ne sme biti ukrasa, niti se uopšte smeju nositi đerdani, broševi, prstenje, grivne i ma kakvi drugi nakiti…Suknja može biti legovana, ali mora biti dugačka za jedno 10cm ispod kolena tako da se kolena ne vide…Zabranjuje se i upotreba pudera, mirisa, ruža, itd.“

„Svi učenici moraju biti kratko ošišani…Zabranjuje se nošenje prstenja, grivni, štapova, mirisanja i uopšte svako kinđurenje…Obuća ima biti od crne kože i uvek čista…Kaput, ako se prsluk ne nosi, ima biti zakopčan do grla…“

Škola je radila kao učitelјska do 1972. godine, a naredne školske godine prerasta u Pedagošku akademiju za vaspitače. Te 1973. kralјica Elizabeta otvorila je čuveno zdanje Sidnejske opere, umro je Brus Li, a Beograd je dobio halu Pionir. Pink Flojd (Pink Floyd) su snimili antologijski album Tamna strana meseca (Dark side of the Moon), ceo svet je pevao Sweet Home Alabama, Angie i Killing me Softly, a Zdravko Čolić je predstavlјao Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije. Te godine svet je ostao bez Dž.R.R Tolkina i nobelovca Pabla Nerude.